Архива

Archive for 13. октобра 2010.

Кога финансира наша влада

„Реакција државе ће бити језива!“

 

„Реакција државе ће бити језива!“
Слободан Антонић

 

Ову реченицу је синоћ (10. октобра) Слободан Хомен изговорио у Дневнику РТС. Да нисам својим ушима чуо, не бих веровао! Рећи тако нешто може само неко ко се јако уплашио онога што се догађа. У таквим приликама, уче нас биолози, долази до лучења адреналина – хормона страха. Али, када опасност прође, тај хормон је још у нашој крви, па се јавља еуфорија. Онда смо не само пресрећни што смо се „извукли“, већ се осећамо добро, свемоћно. И тако се Хомен, некадашњи „Отпораш“ који је и сам кршио законе, у Другом дневнику РТС усправио, надуо и постао Дракон лично – Законодавац који прети да ће да сече руку за украдену јабуку и копа око за поглед на девојачко колено.

Иначе нас је ових дана Томо Зорић већ наплашио затворским казнама од 8 година ако се само усудимо да макар урокљиво шкиљнемо на неког од учесника „Параде поноса“. И из Уставног суда су нас, некако баш ових дана, подсетили да код њих стоје тужбе које траже забрану „милитантних“ навијачких група и „клерофашистичких“ НВО. И да ће, баш некако после 10. октобра, те тужбе доћи на ред да буду пресуђене. Е па сада је, изгледа, дошао тај „ред“. Пошто је Хомен синоћ најавио језиву реакцију „државе“, не преостаје нам ништа друго до да сачекамо да Бранкица Б92 Станковић употпуни свој језиви списак навијача и клерофашиста, Томо Зорић, према том списку, поднесе своје језиве оптужнице, а Хоменово „реформисано“ правосуђе, према тим оптужницама изрекне своје језиве пресуде.

Којом се само брзином ова власт морално, па и политички, урушава! Требало им је 18 месеци да преузму све медије (од НИН-а до Курира) и да их очисте чак и од најдобронамернијих критичара. Пошто су, упоредо, испразнили од моћи и националног све институције (од Народне библиотеке до Скупштине), требало им је још 6 месеци да изврше ревизију и последњих црта националне спољне политике. То је симболички завршено Тадићевим потписивањем капитулације, у Бриселу, на састанку са леди Ештон. Коначно, после тога, требало им је још само месец дана да се симболички преобразе у окупациону силу.

Знали су да се српско друштво (с правом, или не) ужасава „параде поноса“ и да само неко ко овом народу не жели добро (дакле, Брисел и Вашингтон) може да му систематски намеће такву ствар. „Мора да се зна ко је газда у овој кући!“, кликтали су Басара и остали другосрбијански идеолози. Тај „газда“, наравно, не треба да буде из Србије. Јуче смо видели његове пендреке, сузавац и борна кола. У среду ћемо видети њену фризуру, ајкуласто доброхотне очи и курјасти осмех „подршке Србији на путу у евроатлантску будућност“.

Ова власт је, до Тадићеве капитулације пред Ештонком, веровала да ипак управља државом. Том капитулацијом, међутим, Србија је од државе постала вазална територија. Али, Тадић и другови ипак су могли да се теше помишљу да они том територијом управљају као њени легитимни владари. Јуче је, међутим, кроз веселкасту „журку“ десетак блазираних кругодвојкаша и њихових „европских пријатеља“, док је напољу, због њих, једно другом разбијало главе на хиљаде полицајаца из унутрашњости и младића из предграђа, нестао и последњи остатак те легитимности. Тадић и друштво постали су насилници, који насупрот вољи народа управљају овом земљом. Они су јуче сасвим престали да буду одговорни нама и почели сасвим да одговарају неком другом. А то је можда и био други циљ целе представе.

Први је, наравно, био тај да се Србија симболички потчини. Да, после лаганог свикавања на отргнуће Косова, Србија мора да уради оно што јој је најодвратније. И уопште није важно да ли је та одвратност рационална или не. Важно је да „доминатор“ од свог „роба“ тражи потпуну послушност, потпуно покоравање. Роб мора, као знак апсолутне понизности, свом доминатору да уради управо оно најодвратније. Зато је Србији – у којој закон јасно каже да се неће дозволити јавна манифеставија која вређа јавни морал или прети да изазове инциденте – и дат задатак да мора да уприличи „параду поноса“. Тај задатак јој је дат баш зато што јој је морално одвратан, баш зато што треба да изазове нереде и баш зато што треба да падне крв.

Али, Тадићев је проблем што читаву ту игру није схватио. Наш је брзина његовог суноврата. Зато треба озбиљно схватити Хоменову претњу да ће „реакција државе бити језива“. Ако они стварно почну петнаестогодишњаке да осуђују на осам година робије, да, по Бранкицином списку, забрањују „клерофашистичке“ НВО и да нам децу, већ од вртића, утерују у „толеранцију према сексуалним и осталим мањинама“, онда ће Србија постати тешко место за живот. Ни до сад овде није баш било лако живети. Али смо макар били слободни да можемо да кажемо шта нам се допада, а шта не. Сада изгледа да улазимо у фазу када ни то више неће бити тако лако.

Једино би Хомен и дружина требало да знају да држава, којом сада толико прете, ипак нису само они. И да та упозоравајућа реченица – „Реакција државе ће бити језива!“ – има и другу страну. Ону у којој Србија, једнога дана, поново постаје држава, а њена власт поново заступник демократије и националних интереса.

http://www.nspm.rs/politicki-zivot/reakcija-drzave-ce-biti-jezivaq.html

Смрад содомски загадио је Београд

Митрополит Амфилохије:

СМРАД СОДОМСКИ ЗАГАДИО ЈЕ БЕОГРАД – ГРАД ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
У прилогу доносимо извод из беседе митрополита Амфилохија изговорене 11. октобра 2010. г. на Светој Литургији у храму преподобног Харитона Исповедника у селу Клинци на Луштици, поводом храмовне славе.

+++

/…/ „Ево, јуче смо гледали какав је смрад отровао и загадио престони град Београд, највећи смрад содомски који је ова савремена цивилизација уздигла на пиједестал божанства. Тај смрад је јуче загадио Београд, град Пресвете Богородице. Београд је био њен кроз вјекове, ње чедне и цјеломудрене и то је његов смисао. Град оне која је Христа Бога родила, град хришћански. И ето, у име некаквих такозваних људских права, јуче је загађен“.

„И видите, једно насиље, насиље тих обезбожених и настраних људи изазвало је друго насиље. Па се сад питају ко је крив и ту дјецу називају хулиганима! А не питају се они који су дозволили да се тим смрадом загади град Београд да нијесу они допринијели тиме што су дозволили да та куга, та пошаст содомска оскрнави Београд као што је оскрнавила и друге европске градове“.

„Будите увјерени да је то предуказање пропасти хришћанских народа. Бог ће знати кад ће ударити Својим бичем и опоменом, али се то већ полако припрема. Не могу се градити људи, народи, културе и државе на гадости, нечистоти и смраду, на безбожништву“, закључио је Митрополит Амфилохије.

http://svetigora.wordpress.com/

Игуман мн. Хиландара Методије поводом геј – параде

Архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара:

Сви они који себе сматрају верним чедима Цркве не прихватају одржавање геј параде и траже њену забрану

Имајући пастирско саосећање према свима који страдају од било какве греховне склоности, Црква се истовремено бори против покушаја да се грех представи као норма живота, а нарочито као предмет „поноса” и пример за подражавање. Због тога сви они који себе сматрају верним чедима Цркве не прихватају одржавање овакве јавне манифестације и траже њену забрану.

Делегација Српског сабора Двери, коју је предводио Саша Илијић, координатор Покрета за живот, боравила је ових дана на поклоничком путовању у светој српској царској лаври манастиру Хиландару на Светој Гори. Том приликом игуман ове свете обитељи, архимандрит Методије, дао је интервју специјално за ДВЕРИ СРПСКЕ. У наставку доносимо разговор који је водио Саша Илијић.

ДВЕРИ СРПСКЕ: Високопреподобни оче игумане, прошло је више од шест година од пожара у манастиру Хиландару. Како теку радови на обнови и имали неких потешкоћа?

Тачно је да је прошло шест и по година од катастрофалног пожара, али потребно је знати да је сама обнова почела тек 2006. године, због тога што су до тада предузимане мере за смањење опасности од урушавања и обављано рашчишћавање. Обично се губи из вида да је извођење радова на обнови старих, девастираних објеката много тежи и дуготрајнији посао од изградње нових, тако да многима изгледа као да обнова споро напредује. Објективно, сматрам да је напредовање обнове сасвим у складу са природом задатка који је пред нама.

До сада је извођење радова текло по плану, али због познате економске ситуације у којој се јелинска држава налази средства за обнову којима располажемо су преполовљена. То као последицу може да има прекидање радова у временском интервалу од више месеци, што свакако нико од нас не би желео. Уз Божију помоћ, надам се да ћемо ипак превазићи и овај проблем, као што смо решавали и остале. Такође бих искористио прилику да се захвалим и свима онима који су нам до сада помогли на било који начин.

ДВЕРИ СРПСКЕ: Свети Владика Николај је рекао да ако срушимо цркву у срцима својим, Бог допушта да нам се руше и видљиве цркве. Може ли се онда закључити да би и обнова манастира текла брже кад бисмо се као народ духовно и морално обновили?

Сваки пут када говоримо о реконструкцији изгорелих конака, напомињем да је она могућа само уз духовну обнову братства, без које грађевинска обнова не би ни имала смисла. Уосталом, манастир Хиландар је настао и дограђиван као круна ондашње славе и духовности нашега народа. Ова обнова је дело читавог народа, па ће и њен завршни резултат бити најбоље огледало наше духовности.

ДВЕРИ СРПСКЕ: Који је начин да духовно ојачамо и да ли има снаге у српском народу за такво нешто?

Од доласка Господа Исуса Христа у овај свет најбољи и једини начин духовног узрастања је живот по Његовом Јеванђељу. Потребно је најпре упознати Јеванђеље, а потом имати и решеност за живот по њему. Нажалост, систем вредности у савременом свету је у највећој мери у супротности са Христовим учењем.

У нашем народу је увек било људи који су успевали да ревносно испуњавају Христове заповести, али и да другима буду пример који би требало следити. Поменимо овде само Блаженопочившег Патријарха Павла, нашег савременика, као најбољу потврду за то.

ДВЕРИ СРПСКЕ: Поменули сте поремећени систем вредности у свету. Шта конкретно мислите о најављеној „паради поноса” и о иницијативи родољубивих организација за забрану такве манифестације?

Свим хришћанима јасан одговор на ово питање даје Свети апостол Павле на почетку своје посланице Римљанима, када каже да је узрок овог пада то што више служимо твари него Творцу (Рим. 1, 25). Што се конкретног случаја тиче, сасвим је природно да подржимо став СПЦ, који је објавио Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије прошле године, када се као заменик Патријарха обратио јавности поводом најаве таквог догађаја.

Имајући пастирско саосећање према свима који страдају од било какве греховне склоности, Црква се истовремено бори против покушаја да се грех представи као норма живота, а нарочито као предмет „поноса” и пример за подражавање. Због тога сви они који себе сматрају верним чедима Цркве не прихватају одржавање овакве јавне манифестације и траже њену забрану.

ДВЕРИ СРПСКЕ: Шта мислите о иницијативи коју смо покренули ради очувања породичних вредности и људског живота као највеће светиње кроз Покрет за живот?

Наш Господ Исус Христос је благословио рађање, Сам родивши се од Пресвете Богородице, као што је и благословио брак на свадби у Кани Галилејској. Монаси манастира Хиландара, иако ради монашког завета безбрачни, су увек гледали на брак и рађање као на светињу. Најбоља потврда тога је спремност да се грожђе и део лозе, која је израсла из гроба Светог Симеона и која на чудотворан начин помаже бесплодним супружницима да добију дете, пошаљу у најудаљеније делове света, када се то од нас тражи. Тога ради подржавамо и Вашу иницијативу и призивамо благослов Божији, као и молитве Светог Симеона Мироточивог, да би Вас укрепиле у Вашем труду.

У манастиру Хиландару, 7. октобра 2010.

За Информативну службу Српског сабора Двери, Саша Илијић

http://www.dverisrpske.com/tekst/1873098