Архива

Posts Tagged ‘Монаштво’

Одговор монаха Антонија на „саопштење за јавност епископа Иринеја“

26. фебруара 2010. Поставите коментар

Одговор монаха Антонија на „саопштење за јавност епископа Иринеја“

Саопштење за јавност

25.фебруар 2010 – 07:30

Туга обузима сваког побожног човека, па на крају и мене грешнога, услед одлуке еп.Иринеја (бачкога) и Његовог Синода да почетак гоњења на праведника Божијег еп. Артемија поклопи са почетком најстрожијег годишњег васкршњег поста, те и нас приморава да се од истих бранимо у времену покајања, поста, молитве и смирења.

Сви нека ми опросте, али знајући да овим гестом не браним само лично себе већ и многе своје оклеветане ближње, веру нашу, Бога Србиновог, што ми и даје несмутљиву снагу у овим небивалим Синодским искушавањима васцеле Србије.

Како се назива човек који све зна, како ли лекар који зна дијагностиковати сваку болест, како ли епископ који без чињеница, по својим личним умишљајима расуђује, суди, пресуђује и кажњава, све верујући да је савршено нормалан и непогрешив у проценама – како догађаја тако и живих душа људских? Изјава епископа бачкога о мени грешном је врло острашћена, лажна и крајње самоумишљена у своју непогрешивост, те стога сведочи да господин врховни синодлија има врло велике душевне проблеме разарајућег, веома поодмаклог свезнања и самопоуздања.

Ноторна је лаж, додатно разноликим страстима обојена да сам уопште и присуствовао протестном скупу приликом кога је онемогућена англиканска прослава Божића 24.децембра 2002. год. у православној патријаршијској Цркви светог Симеона Мироточивог. А да сам наводно тада још и на „најгрубљи начин вређао блаженопочившег Патријарха српског Павла и Митрополита Амфилохија“ представља врхунац сајенс фикшн-а, да не речем предворје савршеног неразумља. Владико Иринеје зар може бити да и Ти као цар у православној информативној сфери можеш бити толико необавештен, или можда злурад – једно сигурно јесте. Стога, да се слажем да англикански свештеници као представници „северне јереси“ немају шта тражити а камоли бајати по светом православном храму светог Симеона, чињеница је, али да сам и сам којим случајем тамо присуствовао сигурно бих спречио свако вређање било кога људског бића и његовог достојанства, наравно, сем њиховог зловерија.

Да сам протестовао против Вашега савршено припремљеног и утаначеног доласка папе Јована Павла другог у Србију, који сте до танчина били припремили уз здушну помоћ Г. Митрополита црногорског, чињеница је, али такође је чињеница да је нас (преко) педесетак, савршено мирно, у знак протеста одстојало договорених два сата у знак опомене – још, прелешћу унијатском, потпуно неспрженим савестима многих епископа српских. Затим, да је Ваш папа мало устукнуо и убрзо умро, те тако нас спасао од беде коју сте нам заједнички припремили, јер да сте којим случајем тада пробили „лед српски“ који своје православље очувава вековима свежим и новим, које онда српско око не би потом заплакало гледајући скупно Ваше вишекратно лицемерно љубљење и грљење, препуно страсти и надмености, а никако истине и љубави, јер где умре истина(унија с римокатолицима) умире и љубав, све животарећи, или боље цркавајући и то обавезно на холивудски умишљен и лажан начин. Стајали смо мирно тада – све православља ради, написавши пред собом разобличујуће Вам цитате из јеванђеља, отпевали по неку побожну песмицу, те се по истеку два часа у миру повукли, без и једне повишене а камоли погрдне речи или геста. Пази сад ово : потом сам мировао наредних 7 година у својој испосници (! ја фанатик!), и то све до овог небивалог завидног скандала Твога над Артемијем добрим.

После неправославних и срамотних оптужби, тј. клевета г.Иринеја логички, али и на самом делу уследише непобожне и нехришћанске претње и казне. За разлику од г. бачког свети владика Артемије зна да размонашавање ни као појам не постоји у православљу (јер се монашки завети дају самоме Господу Богу), а камоли размонашавање монаха који је слободовољно дао своје завете Господу и непоколебљиво жели да се труди испуњавати их, али господине међу те завете убројите макар и на крају заветне стихове светог цара Давида : „онога који тајно клевета ближњега свога тога изгоних“(псалам 100,5) јер „безаконика речи су превара и лаж, не хтеде да се опамети да чини добро, иђаше сваким путем рђавим, А НА ЗЛО НИКАДА НЕ УЗНЕГОДОВА“(псалам 35,4). Уколико су „надлежни архијереји“ скрили истину православну под своје скуте, зар је преступник, владико, онај који не жели истину да скрива, те да ли му је потребан благослов за то од стране оних који лажују, и опет којим га чудом може добити од оних који су достојни разобличења – наравно, разобличења никако не због својих личних греха већ једино због греха ширења лажи и саблазни на православну истину Божију и то на највећу жалост нашу – СА МЕСТА СВЕТОГ. Благослов од надлежног, склоног лажљивости, за деловање против лажи истога, и све то на његовој маркираној територији (!?) – то је папизам у пракси и то на жалост под православном мантијом. Ето какве нам индијске бајке ви предлажете наместо светог православног исповедништва и сатирања лажи добром речју и делом.

Могло би се рећи да „монах Антоније деструктивно делује против Цркве“, само у овом нашем болесном случају где сте се Ви г.бачки са све Вашим личним ставовима и методама, и са све Вама инструисаним Синодом – Себе поистоветили са појмом Цркве.

„Трагикомични протести“ 13.02.2010.године – господине Непогрешиви, на којима се скупило око 150 монаха и преко 1 000 народа верног, а које сте Ви са Својима медијски савршено пригушили, показали су да „фанатици црноречки и рашкопризренски“ у миру певају побожне песме молећи се за епископа свога кога сте Ви и Ваши унутра наново и наново распињали. Сви смо здушно показали тада свој „фанатизам“ јер смо умилно отпевали у почаст похвално богослужбено достојаније епископу кога сте Ви послали да провири кроз врата патријаршиска и извести Вас о количини оних који се моле промрзли леденим ветром, снегом и кошавом, али никако не и православном вером. Такође, што се тиче господине (уд)бачки Иринеје Вашом и ДБ-овском припремом наводне туче у Грачаници, иако сам на конференцији за новинаре то непобитно показао и доказао, само ћу Вам напоменути да су нас „фанатике и зилоте“, опет и опет, Теодосијевци тукли док смо ми њих искључиво ВУКЛИ не би ли нас пропустили у Цркву свету код Владике нам страдалног, тукли нас заједно са Твојим специјалцима у цивилу, Твојима из Твога ДБ-а.(необориви докази биће ускоро јавни и јасни свима).

Даље, ако у мом интервјуу Правда постоји макар једна неистина, стварно би било охоло да будем брзопротоколно осуђен за одстрел, а да уопште не разазнам – чега то ради господине епископе бачки – који само у овом малом извештају изнесе оволику хрпу умишљаја, лажи и клевета. Конференција за новинаре стварно беше насупрот црквеном поретку, али поретку који си ти осмислио и инструисао, поретку по коме ми можеш киднаповати духовника отевши му каубојским „православљем“ благословену епархију, поретку у коме под невиђеном пресијом држиш сваког следног патријарха у страху и муци. Господине бачки удаљи се и Сам на своју поверену ти епархију из милог ти патријаршског Београда, не даји више изјаве сам у име свих – и тада видећеш ме вазда како клечим и молим за благослов Његову Светост, у супротном ми једино преостаје да се и сам потрудим на Твом заслуженом повратку на велики кућни одмор, јер се Твој премор види готово у свакој Ти реченици.

Прозорљиви господине од чијих очију ништа скривено не бивствује, који си следно томе снимио и мој 15-огодишњи живот „ван сваког црквеног и монашког поретка, у непослушности цркви (читај Теби), и свом надлежном епископу који је сада владика (Тобом инструисани узурпатор и киднапер) Атанасије“, мени „неодговорном и неуравнотеженом“ није Тобом суђено да будем бар нижеразредни сведок ове Твоје инквизиторске мантијом и панагијом светом – прикривене ујдурме, али…

И ето, владико, колико Ти речи толико инсинуација, колико слова толико у Твом тексту неправде, непоретка и узурпације престола на „катедри Твога свезнања“, али опет и ја неуки и приглупи осећам се бар малко моћан једино Истином коју и Теби свесрдно желим на спасење Ти вечно и свеблажено епископе бачки г. Иринеје. Амин.

црноречанин, монах

Антоније (Давидовић)

Oтац Антоније – Конференција 24.02.2010.

25. фебруара 2010. Поставите коментар

Артемија нападају јер је највећи човек међу православнима

Отац Антоније  

понедељак, 22. фебруар 2010.
(Правда, 22.2.2010)

На почетку приче отац Антоније, монах из манастира Црна Река, у жељи да поштеди своје братство евентуалних неприлика због онога што ће рећи поводом догађаја око манастира Грачаница, напустио је манастир како би евентуалне последице онога што говори, у своје име, као свој лични став, сам сносио и како би истих поштедео своје братство.

– Ја припадам братству Црне Реке – објашњава отац Антоније – али ја не живим са њима у манастиру него у планини у манастирској испосници. Приморан сам на овај потез како бих поштедео своје братство страха од надолазеће узурпаторске назови – духовне власти.

Узурпација Епархије рашко-призренске, синодски удар

Питање око којег се води расправа је ко је у овој причи расколник. Синод или Артемије?

– Оваква велика одлука може бити донета само на Светом сабору, где о томе расправља 44 епископа, а не на Светом синоду, где заседају увек њих четворица, петорица који се смењују, иначе, на годину дана, али у нашем Синоду то увек изгледа тако што један улази на место другог и то су увек исти људи. Одлуку Светог сабора бих се, каква била, трудио да поштујем, али одлуку Светог, или боље слепог, синода не морам. Црква траје много дуже него држава и она има своје каноне, тачку по тачку, за све ове ствари које ми сада имамо пред собом. Црква има своје законе, а они који се сада позивају на то да раде по канону – грубо га руше и овде се ради о узурпацији епархије од стране Синода. Синод то су епископи Иринеј Буловић, Теодосије и Амфилохије. Сада су као кухиња. Иринеј Буловић има рецепте, Амфилохије је кувар а сада је Атанасије варјача, а кога ће од нас да збућкају као храну, то им је чисто техничко питање, наравно по налогу разноразних белосветских (читај масонских) ментора.

Разлог привременог разрешења владике Артемија је, према ономе што се чује у медијима, сумња да су се његови најближи сарадници бавили разним малверзацијама?

– Епископ је по канонима цркве и вери побожног народа власник свега у епархији. Он може да ради са тим шта хоће, а народ верује да ће радити најбоље. Ми смо већ оставили своје куће, имања, све материјално и зашто бисмо сада ишли да нешто ловимо, грабимо и скупљамо за себе? Прича о парама увек упали код народа за отварање разноликих егзекуција.

Да ли очекујете сличне догађаје у манастиру Црна река?

– Ево рецимо ова кућа у којој сада седимо, њу је направио манастир Црна река нашем сиромашном брату и његовој породици, и ја немам где више да се сакријем од разноразних прислушкивача, који нису задовољни чак ни оволиком медијском харангом, већ хоће да нам тако затворе уста да ни реч не прозборимо. На паркингу је овде живео па смо му ми урадили ту кућу и хоће ли неко сад да ме води на суд због тога? Има још једна кућа, исто тако. Нема рачуне. Не сме нико у то да улази, нисмо ми лопови а и да смо лопови, ми смо се предали Богу и ако је међу нас сто један лопов, Бог ће о њему да одлучи. Како ја могу да знам да ли је за њега боље да оде у затвор па да се поправи, или се можда тамо убије. То није моје. Свети Григорије Богослов имао је секретара и економа које никада није питао коме колико дају јер је говорио да то није епископски посао, наш патријарх сад каже да епископ мора да има контролу. Ми нисмо полицајци. Ако сте ви изгубили веру и поједини епископи су изгубили веру у људе, ми нисмо. Артемије није изгубио веру у људе. А Синод има право да решава мање ствари а ово питање постављања администратора је највеће у последњих сто година.

Шта ћете предузети ако ипак дође нека слична „комисија“ и на ваше капије?

– Немам ја права да правим у Црној реци барикаду, то није православље. Ја сам ставио један камен да их прикочим и написао сам „Добро дошао сваки добронамерник“. Камен да стану а не да нам улазе колима и да нас изненађују тамо.
Господ је рекао да кад дајеш некоме милостињу никада твоја лева рука да не зна шта даје десна, ником живом да се не хвалиш, само Он који види невидљиво платиће теби видљиво. И сада они хоће да им испостављамо рачуне и извештаје за нашу милостињу. А што сам се „похвалио“ и осрамотио своје ближње зидарским ми срамотама, то сам урадио искључиво да разобличим клевете на доброчинства нашег светог ћутљивог владике Артемија који такве грешке као ја никада не чини, јер све у животу ради ћутке само Бога ради. Кад ја почнем да причам о мојим „врлинама“, ја сам себе почнем да упропаштавам.
Нова власт ме је, тако рећи, овом тешко подношљивом општом неправдом избацила из манастира, јер не познајем њихов језик прећуткивања, дакле, ја немам где да идем него под прозор онога који ме је избацио, те нека ми направе бараку сојеницу брвнару, јер стижем ускоро и надуго испред Патријаршије. Ја одатле жив отићи нећу, а они су толико властољубиви да ни они неће попустити, онда нам остаје једино то – идемо до краја, на којем би ипак мир завладао свима нама.

Администратор Атанасије

Разговарали сте са владиком Атанасијем?

– Да, рекао сам му да Синод није имао право да узурпира епархију, имао је право да евентуално пошаље једну иследничку комисију, мада је и то канонски прекршај, стога једино још чекамо одлуку Сабора. Ако он донесе одлуку, трудићемо се да га поштујемо а овај окупациони начин овога тренутно Слепога синода Г.Г. Иринеја Буловића и ако мене питаш, док сам ја у Црној реци, код мене нећеш ући. А он урликну: „Ући ће полиција“. Полиција нормално може да уђе, али ја не знам да ли сте чули за реч срамота.

Не бисте му више ништа сем тога рекли?

– Захвалио бих се Атанасију за све ратне године, за сав труд око народа по страдалним пределима наше Републике Српске и других делова где су наши Срби страдали, он је увек трчао да помогне, спасе и избави, па и на Косову и Метохији. Тада сам га ја возио, те смо ишли свуда без пратње и ако га ико зна од нас које сад назива криминалцима и фанатицима, знам га ја. Хвала му за све то, хвала му за његово негдашње изливање светоотачког предања, за књиге које је пре написао, хвала му али ово што сада ради, ово је… Он све зна али више вреде његове речи од пре 10 година, његова теологија која је савршена била сада прелази у екумено теологију спровођену комунистичком праксом, ја читам његове текстове и не могу да верујем да он даје изјаве као из ДБ. Каже: „Артемије је добар човек, али не смем да га пустим да говори (медијима) јер не знам шта може да каже“.
Атанасије је администра(к)тор а не администратор. Он оре земљу која је спремна за жетву Господњу. Методама и учењем новим прави неред и саблазан.

Теодосије

– Знамо да у канонима цркве не постоји размонашење као чин, али они (Синод) могу да ураде и оно што не постоји. Та петорка са јадним патријархом који је вечито изложен њиховим лавовским вољама наћи ће начина да спроведе и немогуће ако се наручи. Теодосије је добар човек који је кренуо да уздиже себе лебдећи умишљајем врлина док нажалост није потонуо у подножно море сујете. Он, већ сигуран да је заузео власт у Епархији рашко-призренској, почео је да се понаша као диктатор. Ми имамо снимак где се види како поступа према Артемију, чије је духовно чедо, са којим је годинама живео и духовно проходао. Много је духовно попустио и када би му сада неко рекао да ипак неће бити главни у епархији, бојим се да он то никада не би умео да схвати.

И Свети сабор ће на крају бити само Буловић

– Сабор је узурпиран од неколицине епископа који све одлуке доносе притиском на остале. Као што су шездесетих из Сабора избачени народ и свештеници, тако ће на крају и Сабор бити небитан наспрам Синода, а онда ће избацити из Синода све док не остану Амфилохије и Иринеј Буловић, а на крају само Буловић који ће помпезно изаћи из командантске сенке. Сваки патријарх има ноћне море да нешто случајно не погреши, па да га Иринеј не препадне и поправи скоком из Новог Сада. Када би за некога радио под притиском, можда би се и оправдао. У супротном, немам коментар.

Туча испред манастира Грачаница је класичан ДБ сценарио

Када сте чули вест о привременом разрешењу вашег владике Артемија, кренули сте са монасима из Црне реке ка Грачаници?

– Стижем последњи и видим чудну слику. Препознајем ДБ сценарио јер нажалост о томе знам више него о теологији. Маестралан сценарио. Двадесеторица телохранитеља у цивилу се завукли у узан тунел дуг три метра и чекају као неке зверчице. Испред тунела као мамац неколико својих најкрупнијих монаха који нам нису дозвољавали да уђем код Артемија по благослов, наравно постављени од Теодосија&ДБ. Издалека, то је изгледало као да се у порти дешава ко зна шта. Када сам пришао и видео да није ништа, покушао сам да разговарам са монахом којег добро знам. „Шта ти значи то, брате мој, да ме не пустиш да видим нашег заједничког духовника?“ питао сам га али је био непријатан, по задатку. Е онда сам ја започео не тучу, то није била туча, рекао сам „Браћо, тући се нећемо!“ а онда сам рекао својима да сваки узме једног па га повуче и тако ослободи улаз у тунел. Онда су се „одједном“ нашле и камере и сви снимци и следне изјаве су личили на народно позориште. Ми се заиста нисмо тукли. Једини који је настрадао је један наш монах, Рус, који је хтео да се провуче кроз ту гужву да би дошао до владике и тукли су га одозго и монаси и ти њихови „цивили“.

Како се нови администратор, умировљени владика Атанасије створио само сат времена након што је Синод донео одлуку о привременом разрешењу владике Артемија?

– Знали су одлуку и пре заседања. Атанасије је већ био на прелазу код Мердара. Чим су упали у манастир, обили су келије, заузели рачунар, сменили секретара епархије, они се нису понашали као нека комисија која је дошла да испита, него као судије које су дуго година страсно чекале на ово. Дуго се тражио начин како да он буде смењен, као један духовни вођа, највећи чувар православља међу епископима. Онда су нашли оца Симеона. Ако је он нешто украо, што сте то просули у медије, „добронамерни“ Теодосије и Атанасије? Хватај га, води га на суд. Али они се, као ни комунисти, нису много трудили да прво иследе, него одмах преко медија. Без суђења. Велико расуђивање!?

Антиекумениста, антиглобалиста и антипаписта

Због чега је владика Артемије, по вашем мишљењу, толико сметао Синоду?

– Владика је познати антиекумениста, антиглобалиста, антипаписта. Они нама на то кажу: ви хоћете против целога света, а ми нећемо него хоћемо да будемо као они који све воле али знамо да је пут спасења само један Господњи, светоотачки, православни.

Због чега онда баш сада?

– То је страх, да им случајно не поремети главну ствар којом се бакћу, а то је долазак папе у Србију 2013. у Ниш. Већ пет година се гложе како то да припреме, касне с тим, био им је потребан патријарх, јуре и журе. Први могући дан након сахране патријарха Павла и после 40 дана искористили су да бирају патријарха.

Њима се жури у екумену а нама се остаје у православљу

– Нека знају да колико се њима више жури, нама се више остаје у православљу. Европски Јевреји, тј. масони, али не они ротаријанци и та ситна риба, него онај врх врхова, хоће да уједине православне са католицима и протестантима и да им онда кажу хиљаду година сте и једни и други трвдили да имате једино истиниту веру, а сада сте се уједињавањем и попуштањем доказано одрекли те вере, те су једино Јевреји наводно исправни. И на све је ово упозорио још четрдесетих наш Свети владика Николај. Један Бог, једна вера, једно крштење и једна једина Црква – православна.

Да ли то има везе и са новом-старом литургијом?

– Новаторство у литургији кажу да се враћају на стару литургију а не схватају да се молитва цркве изграђује и живи Духом светим кроз векове. То нису промене да она буде боља, него да што више личи на католичку мису и да се то споји. Не дај Боже да папа дође, мада они све ово припремају већ 100 година јер се римска властољубива гордост никада угасити неће, али пошто је Господ с нама и нас пет може с Богом да им то све упропасти. С Богом мојим прескачем зид високи (Богослужење).

Неки су почели због оваквих ставова да вас сматрају некаквим зилотима. Има ли то смисла?

– Са зилотима везе немамо, зилоти су крајност као и екуменизам, можда мало мања. Велике душепогубне крајности. Ја сам 2003. покушавао да причам средњу причу између зилота и екуменизма и са мојом причом нигде нисам могао да изађем. Пуштали су екуменисте и зилоте, те две болесне крајности, а ко је гори – то је мртва трка. Зилоти су бар храбри, ако је за оправдање.
Прави се светска власт и светска вера, али у њој никада неће бити православље, јер ми једини имамо благослов Божје истине у Цркви и доказе благодатне кроз једине чудотворце медју другим верама, светога Саву, Василија, чудотворна тела њихова. Сви који то не схватају, без обзира на то колико интелигентни масони били, мораће да нас се реше, нас који чекамо царство небеско, а на земљи крст носити нама је суђено. Слава теби Богочовече Христе, који си пострадао за нас и показао нам једини пут љубави Твоје. Амин.

(Разговор водила Ана Радмиловић)

http://www.nspm.rs/crkva-i-politika/artemija-napadaju-jer-je-najveci-covek-medju-pravoslanima.html

Братство манастира Црна Река

24. фебруара 2010. Поставите коментар

Поводом неканонског разрешења управљања епархијом Његовог преосвештенства Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског г. Артемија, братство манастира Црна Река је 23. фебруара 2010. г. упутило писмо Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју. Текст писма је једногласно усвојен, потписан од свих присутних чланова братства и достављен Патријарху Иринеју, непризнатом администратору епископу Атанасију и настојатељу манастира Протосинђелу Николају. У наредним редовима следи садржај писма.

Његовој Светости Патријарху српском  

Господину Иринеју 

Ваша Светости,

Обраћајући Вам се као Архипастиру и човеку који је својим животом био везан за Косово и Метохију, што сте нагласили и у првој патријарашкој беседи, наше братство саопштава следеће:

1. Признајемо право Ваше Светости и Светог Архијерејског Синода СПЦ да, у складу са Уставом СПЦ (Члан 70, Тачка 20 и 35 б) покренете поступак утврђивања канонске одговорности Епископа рашко-призренског г. Артемија.

2. Сматрамо неканонском одлуку СА Синода СПЦ да епископа Артемија, нашег духовног Оца, разреши управљања епархијом рашко-призренском, јер га у складу са 111. Чланом Устава СПЦ, једино СА Сабор СПЦ може “уклонити са управе само по канонској осуди, или га разрешити по доказаној немоћи”. Епископ Артемије није ни канонски осуђен ни доказано немоћан, нити је његов случај разматран на СА Сабору СПЦ.

3. Одбијамо да прихватимо као администратора Епархије рашко-призренске бившег захумско-херцеговачког епископа г. Атанасија јер он “у тор наше епархије није ушао на врата (тј. по канонима и важећем Уставу СПЦ), него је прешао на другом месту”.  Зато он у нашим очима није пастир, него по нелажној речи Господњој – “лопов и разбојник” (Уп. Јн. 10, 1). По свим мерилима Правде Божије ми смо овце Владике Артемија, само њему отварамо врата, и само његов глас познајемо. За туђином нећемо поћи јер не познајемо глас туђинаца (Уп. Јн. 2-5). При свему овоме, Ваша Светости, додајемо да монаси из наше епархије напуштају своје манастире са сузама у очима (случај сестара из манастира Грачаница и јеромонаха Пимена из манастира Бањска),  да су монаси и верни народ до крајње мере узнемирени, збуњени и уплашени, да наша богослужења протичу у грчу, болу и јауцима. Целу епархију је покрио облак туге и немира. Губитци на духовном плану су већ неупоредиво већи од недоказаних материјално – финансијских проневера а прети и потпуни духовни крах са трагичним последицама. Болно подносимо и чињеницу да је наш Владика и духовни Отац у кућном притвору и да исповест и духовне разговоре са њим можемо обавити само у месту његовог заточења.

С тога Вас, као оца и архипастира, коленопреклоно молимо да:

1.Вратите, пре редовног сабора СПЦ управу над Епархијом рашко-призренском нашем духовном оцу, Епископу Артемију, или, по Вашој вољи, сазовете ванредни СА Сабор СПЦ да му евентуално суди.

2. Уклоните од нас духовну и физичку претњу у виду бившег епископа захумско-херцеговачког г. Атанасија и његове самовоље.

Клечећи пред Вама и очекујући милост, до разрешења наше невоље остајемо у непрекидној молитви и строгом посту, јер знамо да се онај род који у цркви изазива немире изгони само постом и молитвом.

Целивајући Вам свету десницу и просећи Архипастирски благослов у Христу Вам одано

Манастир Црна Река                                                    Братство манастира Црна Река

23. 02. 2010. године

Копију овог писма достављамо:

  1. Од нас непризнатом, администратору Епархије рашко-призренске, бившем епископу захумско-херцеговачком г. Атанасију.
  2. Нашем настојатељу, Протосинђелу Николају, с позивом да нам се придружи у посту и молитви.

 

http://mancr.org/

Свети Харитон Преподобни Новомученик

21. фебруара 2010. Поставите коментар

ОЧЕ ХАРИТОНЕ

Ранко Видов Ђиновић

Знамо ране твога тијела
али где је твоја глава
кажу већ се узнијела
будном оку што не спава.

Они што су нека чују
монашке ти очи јели
благо лице сад милују
Бог и Свети Архангели.

И небо те уписује
у велемучен Христов број
ланцем сужањ исписује
Харитоне оче мој.

Убилац је већ сам безглав
крстоносна звона звоне
код Господа ниси мртав
жив си оче Харитоне.

Свети  Харитон Преподобни Новомученик Црноречки  (1960-1999) 

(одломак из житија)  

Тог 15. јуна 1999. године, нешто пре 11 сати, отац Харитон је испред епископског двора у Призрену примио своје последње послушање. Требало је, отићи до једне српске породице у граду. Рекавши „Нека је благословено“ – кренуо је аутом, без страха, на извршење послушања. У самом граду је заустављен од тројице терориста и легитимисан. Терористи са црним униформама и још црњим душама, су га по легитимацији његовим аутом одвели у непознатом правцу и то на очиглед „НАТО мировњака“. Почео је Голготски пут новог сведока Господњег. На његова плећа је стављен последњи и најтежи крст – проливање крви за Христа. Понео га је као кротко јагње, потпуно мирно и не марећи за разноврсност и величину мука, како је и раније сам говорио. Свезлобни непријатељ рода људскога, који је сво време водио невидљиви духовни рат против њега, сада је свом силом, у лицу слугу својих, и видљиво напао на ово јагње Божије. Један од раније поменутих ножева заблистао је на јунском сунцу, негде у Призрену, и мученику Христовом после много заданих рана, одсекао главу као кротком јагњету при чему је његова чиста и непорочна душа одлетела у небеске обитељи Господу своме кога је толико волела и због кога је толико трпела. Рат је био добијен, трка завршена, вера одржана а победника је на небесима чекао венац правде (Уп. 2. Тим. 4. 7, 8) и радосни глас подвигоположника Господа Христа: „Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си ми био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост Господара својега.“ (Мт. 25, 21). Тело његово су зликовци тајно закопали у месту Тусус код Призрена. Заједно са телом закопане су, од стране КФОР-a и убица, и све информације о њему. Једино што је у тим тренуцима било живо биле су црне слутње да је убијен. У том периоду неизвесности некима од братије се мученик и у сну јављао говорећи да је пострадао. Време је пролазило а са њим и трачак наде да је још увек у животу.

Но, Господ, који прославља оне који Њега прослављају, не желећи да његов подвиг и мученички венац, велом тајне остану покривени, благоизволе да људима открије његов удео указавши на место где је његово намучено тело сахрањено и каква је била кончина његова. Тело је пронађено у августу 2000. године од стране комисија за есхумацију тела несталих и киднапованих Срба. Недалеко од његовог тела пронађена су и тела неколико Срба пострадалих у исто време. Вест о обретењу његовог светог тела је тако после више од годину дана неизвесности стигла до надлежног Архијереја и духовног оца његовог – владике Артемија а преко њега и до других. Свето тело мучениково нађено је без главе. Кости руке су биле поломљене као и кичма којој је хвалило неколико пршљенова. Подрасник и џемпер били су у пределу срца избодени ножем на неколико места. Џемпер је са предње стране био распорен. Били су то најбољи докази неописивих мука које је овај преподобномученик поднео за Христа попут мука првих хришћанских мученика из времена зверских римских царева. Мученикове мошти су убрзо из Призрена као из корена ишчупани црвени косовски божур пренесене у манастир Грачаницу. Пошто су их верни у Грачаници са љубављу целивали, сутрадан су мошти пренесене у његов први манастир – Црну Реку

Цело житије на:

http://www.mancr.org/index.php?option=com_content&view=article&id=89:-o-&catid=37:2009-03-13-22-44-06&Itemid=62

ПЕСМА НОВОМУЧЕНИКУ ХАРИТОНУ

Црна Река слави Христова војника
Харитона светог, славног мученика
што за Христа страда и крв своју проли
па на небу за нас Бога моли
И када ми душа у невољи тоне
помози, помози свети Харитоне

оче Харитоне, Богом изабрани
мучениче свети, Богом овенчани
у очима мојим, Твоја жртва блиста
своју крв си дао за веру и Христа
И када ми душа у невољи тоне
помози, помози свети Харитоне

тих и крепке воље, ватрени ревнитељ
без страха од смрти, подвига љубитељ
Богољубним срцем обдарен си био
зато си за Христа радо крв пролио
И када ми душа у невољи тоне
помози, помози свети Харитоне

духом из подземља, чопор озверени
жедан србске крви беше побеснели
хтео је и Христа крвљу да измије
ал безуман не зна да крв душу мије
И када ми душа у невољи тоне
помози, помози свети Харитоне

ти ликујеш сада с хором мученика
док ја битку бијем с надом самртника
да одолим бури овом лудом свету
зато ми помози, помози детету
И када ми душа у невољи тоне
помози, помози свети Харитоне

да очувам наше свето православље
од царева србских обитељи славне
покајањем топлим душу да омијем
да небеско царство вером задобијем
И када ми душа у невољи тоне
помози, помози свети Харитоне

мучениче свети, молим ти се молим
помози да свакој напасти одолим
па кад крстом злобну аждају победим
да са Тобом Христа Цара нашег гледим
И када ми душа у невољи тоне
помози, помози свети Харитоне