Архива

Posts Tagged ‘Јереси’

НЕ МОЖЕ СЕ ГРАД САКРИТИ АКО НА ГОРИ СТОЈИ!

НЕ МОЖЕ СЕ ГРАД САКРИТИ АКО НА ГОРИ СТОЈИ!

 

 

 

Медији, на челу са Блицом, Б-92, РТС и ФОКС-ом су навалили сложно против владике Артемија, као интернет огранак придружују им се „форуми студената теолошког факултета“, на челу са две удрне игле новотараца, хипи-геј форуми „ЖРУ“ и „Верујем“.

У овако мрачној и загађеној атмосфери изненађује здраво размишљање поштеног народа који и поред овако осионе и клеветничке кампање успева да остане у истини недотакнут њиховим лажима.

 

(ово је само неколико одабраних интернет коментара и реаговања поводом догађања у СПЦ и Епархији рашко-призренској, и најновијег прогона Владике Артемија)

 

*** 

Нажалост, сви одговори се своде на то да је одлуку донео Синод, да су Синод и Сабор вођени Духом Светим и да су њихове одлуке по дефиницији увек исправне. А то просто није тачно. Да је тако, онда би кроз историју сви сабори и синоди доносили исправне одлуке. Сви знамо да није тако. Примера има колико хоћете. Да ли је било разбојничких „васељенских“ сабора? Да ли је сабор у Цариграду протерао Св. Јована Златоустог? Исто је учинио и сабор у Александрији са Св. Атанасијем. Је ли практично цело правовславље осим Марка Ефеског потписало унију у Фиренци?
Помесни Сабор је кињио и прогонио св. Нектарија Егинског. Сабор Руске Цркве је донео 1972. године одлуку о интеркомунију са римокатолицима. И шта ћемо сад?
Знамо да су све те одлуке биле неисправне. Ја не оспоравам начелно ауторитет Сабора и Синода, али и не тврдим да је свака њихова одлука по дефиницији исправна.

 

***

 

владика мора по директиви пентагона бити уклоњен 

 

***

 

Срамно и жалосно.
Како ни мало немају поштовања према преосвећеном владики Артемију, поступили су према њему као према тешком злочиинцу, без милости и без икакве шансе да се брани. Чак нису уважили ни мишљење народа.

Вероватно да је СИНОДУ неко утерао страх у кости, неко ко је наредио цео поступак. Кад је патријарх Иринеј одржао беседу после хиротонисања, сутрадан је Тадић посетио новог патријарха и пренео му америчке налоге. Патријарх се извињавао муслиманима, али нико није схавтио због чега.

Одмах после тога Тадић иде у Дечане као у кафану, не уважавајући владику Артемија као представника и достојанственика цркве и домаћина! Какав простаклук……
Невероватно како се понавља српска историја – свој своме скида главу. Потурчавање није завршено.

***

 

Један од тужнијих дана за нашу цркву,дан који ће остати упамћен у историји СПЦ.А зашто време ће показати,нажалост последице ће бити несагледиве.Оно чега сам се давно прибојавао,али и надао се да се неће десити десило се.
Још један праведник,је доживео да му слуге запада,и масона,задају ране.
Дрзнули су се на најподмуклији начин да оклеветају Владику Артемија,и тобоже прогласе га за човека склоног крађи и финансиским малверзацијама.
И показали су се још и молостиви,може да остане у неком манастиру,по својој жељи.Која великодушност.
А да ствар буде тргична,за администратора постављају Епископа који је у пензији,болестан,са сломљеним вратом.
Надају се да ће Атанасијева вика и галама да утера страх у кости монаштву на Косову,можда само оном у Дечанима.
Мене лично је толико потресло ово дешавање унутар Цркве,да заиста ја лично немогу,да останем равнодушан. Од данас на многе главешине СПЦ ја немогу гледати као на своје духовне пастире,већ као на слуге запада и екуменизма.

Хвала Богу па сам школу завршио на време,тако да сам се научио правој вери,није било Зизијуласа ни Игњатија,учили смо Јустинову Догматику.

***

 

Ти баш ниси у току. Обавиће он посао у рашко призренској баш добро као што га је својевремено обављао у Жичкој. Још само Зокија да му врате.

Слава Богу да ето и данас имамо оне које за веру православну страдају. Ни веће милости ни среће! Аксиос владико Артемије!!! Аксиос, Аксиос, Аксиос!!!

 

***

 

Многе ствари сам видео својим очима,четири године сам провео на теолошком и нагледо се свега и свачега,па кад боље размислим ко све и не заврши теолошки,није ни чудо што имамо стање какво имамо. Вера,поштење,доброта то се нестиче дипломом.

А Оно да је Атанасије свашта причао против Американаца то стоји и против Милошевића,али га још ниједанпут нисам чуо да је критиковао ову жуту власт,предвођену Борисом.Оштар је на језику,зна и да опсује,али ове сада на власти не узима уста,вероватно му се свиђају.

И о поштењу појединих Епископа небих,јер бих упао у тешко искушење,а судија нисам,нити желим да будем.

А да ме боли ово што су урадили Еп.Артемију,боли и то не мало.

Боли ме што се уништава српско национално и духовно биће.Шта ће нам држава у којој нам странци бирају владу,министре,епископе

***

 

 

***

 

Браћо и сестре,

При свим овим догађајим веома је важно нагласити неколико веома контрадикторних ствари и чињеница, које упадају у очи и парају уши. Те чињенице нико у званичним круговима не објављује и оне се покушавају прикрити.

Прво: Било је важно да се јавност припреми на све ово.

У данашње време, свеопште раслабљености и слабе воље и жеље за дубље испитавања сваког догађаја и здравог расуђивања веома је лако манипулисати људима. У том смислу већ дуго времена медији шпекулишу, јер нема никаквих доказе, о нелегалним радњама у Епархији рашко призренској. У томе највише предњаче медији под контролом (а сви су мање више) страних обавештајних служби и домаћих плаћеника.

Србског човека сиромашног, али поштеног најлакше је придобити тако што се борите против лопова, тј. у овом случају „ви“ некога разрешавате функције јер је тај негде нешто „покрао“. Након, првог таласа информација и ширења отрова. Стварне чињенице које би се накнадно и појавиле немају свој ефекат и више нису битне. Србски човек који је због свих својих проблема већ у „нок-ауту“ само површно задржи ту прву припремљену информацију, и на основу ње формира свој став.

Друго: Важно је да неко одради ствар на терену

Атанасије је пензионер и то је пензионисан на своје лично тражење јер није способан (због болести) да води своју епархију. Међутим, гле чуда напрасно оздрави кад је требало да администрира другим епархијама СПЦ (жичка, рашко призренска).

Веома чуди то како се и зашто журило СА Синоду и Атанасију да што пре упадну у службене просторије Епархије рашко призренске. Буквално 15 минута након објаве СА Синода о његовом наименовању за админстратора ЕРП, Атанасије је са својим „асистентима“ ушао у Грачаницу иако је по одлуци Синода примопредаја требала да буде у недељу. Дакле шта је пензионисани епископ Атанасије већ у суботу преподне радио у Грачаници?
Даље тако хитра појава пензионисаног епископа Атанасија у Грачаници може значити само две ствари; или је пензионисани епископ Атанасије од Београда до Косова летео авионом или хеликоптером, а за то треба сагласност међународних окупаторских снага или је већ био доле, што ће рећи да се за одлуку СА Синода знало унапред.

Пензионисани епископ Атанасије је упао у све службене просторије ЕРП, сем келије епископа Артемија, дакле канцеларије са администрацијом и благајном су биле без примопредаје узурпиране. Брат брату не упада у његове просторије нити у његов дом без њега и без његове сагласности. То браће не чине, али ето „брат“ пензионисани епископ Атанасије чини.

Даље, ако се врши примопредај било предузећа, било школе, или било које друге установе основни је ред, а и закон налаже да се примопредаја изврши уз присуство претходника, односно онога који је био надлежан за период пре преузимања институције. То је у овом случају избегнуто.

И ко сад може реће и да нешто од докуметације није склоњено или да нешто друго није подметнуто. Ко, господо? Нико. Једноставно гледајући у овој напаћеној Србији како се они на власти разрачунавају са политички противницима и неједномишњеницима где прво подметну и накалеме све и свашта, стрпају их три-четири месеца у истражни затвор, а после се ти брани… И шта би онда чудило ако се отац Симеон Виловски склонио. Он то сигурно није учнио без благослова свога духовника.

Треће : Безакоње

Приликом доласка у Грачаницу владика Артемије проналази да су све келије проваљене. Владика Артемије је изолован. За све оне који у то не верују најбоље је погледати снимак који се појавио на РТС кад монаси ЕРП питају дечанске монахе, да виде свога владику. При томе траже или да се позове владика Артемија да изађе напоље из Грачанице и да им се обрати или да они прођу у Грачаницу да га виде. Дечански монаси, то одбијају и по своме већ опробаном рецепту узвараћају силом. Све се ово истинито и лепо види на снимку који је објавио РТС. На жалост овај снимак не обухвата део кад и окупациона војска шведског батаљона помаже „дечанцима“ да опструишу улазак србских монаха ЕРП у Грачаницу.

Круна свега: Ко то брани србским монасима да уђу у свој србски манастир?

Зашто неко брани србским монасима да уђу у србски манастир и да виде србског епископа?

Шта неко хоће да сакрије, кад примењује комунистичке методе забране уласка у манастире?

Индикативено је то што се на капији манастира Грачанице види велики број цивила! Цивила који бране србским монасима ЕРП да уђу у србски манастир? Ко су ти цивили који бране србским монасима да уђу у србски манастир и за кога они раде? Са чијим благословом?

У свим овим одлукама, дешавањима очито је да нема трунке ни љубави, ни људскости, ни смирења, ни закона.

Бранити србским монасима и мирјанима Србима да уђу у србски манстир, ко то може радити и у чијем је то интересу!?

То је чиста сила, а свакој сили дође крај, пре или касније!!!

***

 

Мени постављање администратора који од првог дана износи увреде, осуде и пресуде једноставно не делује као добронамерни покушај да се проблеми реше.
Чини ми се да они тек почињу да се стварају…
Ако се погледа ситуација у Жичкој епархији и какве су се ствари тамо догађале то баш и није нека препорука за избор одговарајуће личности за ситуацију у којој се налази Рашко-Призренска Епархија.
Пошто су медији пуни вести о насилном покушају монаха да уђу у Грачаницу, морам да поставим питање:

Да ли је вл.Артемију дозвољен контакт са верницима и да ли постоји одлука СА Синода о забрани уласка у Грачаницу? 

 

***

 

По плодовима њиховим познаћете их (Мт 7, 16; 7, 20).

 

***

 

Овде је реч о политичкој чистки и то таквој каква је достојна поређења Титиних времена.
ДС је, чини се, пронашла неку заједничку формулу са страним непријатељима како да они узму Космет а да изгледа да га ми никако нисмо дали (али виша сила, шта да се ради!) и сад у остварењу тог плана смета владика Артемије. Смета већ дуже време и свашта су покушали да га смене али није успело.
Зато сад отворено насиље према њему.

 

***

 

А коме није мрско нека само испрати “ новију историју „, писања, нагињања, “ брањења владика, Синода и Цркве “ од стране неких учесника на овом форуму од почетка и биће му све јасно да јасније не може бити…
Више ми се огадише ови на форуму што све они имају неко Богом дано право да бране и Синод и државу и владике и председнике и сваку врсту власти ма била она световна јал’ духовна, ето баш нашли да их бране од мене и оних Срба који се овде осећају данас баш као ја… Бране и то све уз неко љигаво кревељење и намигивање… Ал’ све они бране, ал’ онда једног нападају, па опет све редом бране, те мир, те слога, те браћа, те вако, те нако, па онда ај’ опет по једној страни ошини…
Мука гледати…

***

 

‘Псеудозилоти“ и “псеудомонаси“ дође му нешто као кад другосрбијанци викну “клерофашисти“ и “националисти“.
Не знам зашто али некако ми слична реторика.
Не могу да се отмем утиску да долазе из исте кухиње.

***

 

Владика Артемије, и „побуњено монаштво“, како га назва куратор, никако да дође до речи и мени се ово све мање свиђа.
Ја сам написао један кометар у Политици у којој сам и њима скренуо пажњу да стално дају простор само једној страни. И неће да објаве тај коментар. а објављују све што је против Артемија.
Политика почиње да подсећа на најбоља времена из Одјека и реаговања, која су сами новинари писали.
Овде се ради о политичком линчу, и то преко медија!
Куратор сад каже како су они још 2005. рекли да се фонд за народне кухиње на Космету користи за приватни луксуз!
Пази, молим те! А коме су они то рекли? И шта су чекали 5 година?
Ако се то покаже истинито, поред оптужбе за ове што су злоупотребили фонд за гладне подићи оптужбу и против ових што кажу да су знали за то одавно. Ако су знали били су дужни да пријаве органима гоњења. Како то нису учинили, криви су за саучесништво.
Мислим да брука овде постаје све већа и већа.

***

 

Дивим се поверењу које поједина братија гаји, како сами кажу, ”према Синоду сопствене цркве” (цитат по сећању). Та братија би у доба потписивања флорентинске уније прешли у унијате, јер је највиша инстанца цариградске патријаршије пристала на унију (а истовремено би се клели како и светог Марка поштују). Та братија би у доба светог Максима Исповедника прешла у монотелите, јер је и црквени врх тако поступио. И тако даље…
Хвала Богу, након последњих догађаја, и слепцу је јасно ко је ко у нашој Цркви. Господ рече: ”По делима ћете их познати”, и заиста, по делима их и познајемо. Ниједан честит православни Србин не би ставио свој потпис испод потписа портпарола Сабора, на саопштење поводом посете зликовца Бајдена.

***

 

 …. Господ Исус Христос је рекао „по плодовима њиховим познате ће их“, а мислим да свако ко искрено жели да види истину и има храбрости да напусти лагодан пут угађања себи и компромиса са савешћу, може да види како су се показали ученици Аве Јустина. Знамо да је Ава био врсни познавалац литургије и да сам није ништа мењао нити му је падало на памет да ишта промени. Ако се не варам он је папу назвао архијеретиком, он у својој беседи ГРМИ „Ко сте ви да прекрајате науку Христову и да било шта мењате у Цркви“

Ко је ишао на разговоре са папом, ко заједно служи са католицима и осталим јеретицима, ко уводи новотарије у Цркву, а ко храбро остаје на бранику вере и нације не мењавши ништа ни за јоту. Да ли се сви ученици Аве Јустина придржавају његових поука или то само епископ Артемије чини? И гледај брате парадокса, управо онај који је остао веран до краја свом учитељу и Господу Исусу Христу најмање помиње да је ученик преподобног Аве, а баш онај који „реформише“ литургију на сва уста говори да је он ученик.

***

 

. Једна од девијација екумениста, (која потврђује страшне речи светог Јустина да је екуменизам СВЕЈЕРЕС), је и невероватна нетрпељивост према браћи по вери, којима су екуменисти у стању да упуте напогрдније речи и да напишу томове књига о њиховим гресима. Та нетрпељивост је сразмерна ”љубави” коју гаје према свима осталима – Бајденима, папама, секташима, јеретицима, и осталим ”људима добре воље”.

 

***

 

Мало је дегутантно ово свеопште згражавање као да се ово десило први пут.Пре више од годину дана су управо дечански монаси и то неколико њих претукли секретара Виловског и то у заседи на превару. Поново су једна страна у тучи дечански монаси. На који начин су прошли пут кажњени? Ко је одговоран што им је туча прешла у навику?

***

 

Неколико недоумица је потребно разјаснити. Те недоумице су: 1. Како то да се за о. Симеоном (Виловским) и г. Предрагом Суботичиким покреће кривични поступак, а против владике Артемија канонски правни? 2. Како то да је у случају владике Пахомија Црква чекала одлуку грађанских власти (није покренула какнонско правни поступак), а у случају владике Артемија чини обрнуто? Шта је са доказаном проневером директора Патријаршије о. Луке Новаковића? Какав је поступак покренут против њега, канонско правни или кривични? Да ли ће се ствари истерати на чистац и Српска Православна Црква зауставити корупцију у својим редовима или ће и даље наставити да тоне? Наредних неколико месеци ће нам дати јасније одговоре

 

***

 

Раскол је већ почео, и то, да будемо сасвим јасни, одлукама пет владика у Синоду. Исте те владике могле су да отворе питање рашке епархије на Сабору, који је по Уставу Цркве надлежан да смени епископа, али оне то нису учиниле, него су ћутале, док се Сабор није разишао. Разлог је једноставан: петорица архијереја који тренутно чине Синод, изгледа, немају већину у Сабору. Дечански монаси и њихов игуман већ годинама нису у послушању свом надлежном епископу, што је основни принцип организације цркве, а Синод, углавном у истом овом саставу, их у томе подржава и подрива епископа. Због свега реченог, цела ова ситуација је изразито сумњива. Изјаве владике Атанасија, којима он људе који покушавају да разумеју Устав Цркве назива „незналицама“ део су његовог познатог осорног манира у понашању. Овога пута, међутим, то је осорност у изазивању раскола. Владика Артемије ћути, а владика Атанасије грми по медијима. За то време, поштовање народа према јерархији нестаје

 

***

 

Владика браничевски Игњатије Мидић ради шта хоће и како хоће у својој епархији. Баш би било лепо да и њега неко стави мало на тапет и приупита га за финансијско пословање и антицрквено деловање.

 

***

 

Pо чл. 111 Устава СПЦ „Епархијског архијереја може Свети Архијерејски Сабор са управе уклонити само по канонској осуди, или га разрешити по доказаној немоћи“. Bл. Артемија може уклонити или разрешити САБОР, а не Синод, и то само из два наведена разлога. Синод епископу суди у првом степену, а Сабор у другом степену, и тек после тога Сабор може разрешити епископа управљања епархијом. Овде то није случај, јер је Синод тек ПОКРЕНУО поступак, одлука о његовој канонској кривици још није донета ни у првом ни у другом степену, па вл. Артемије није ни могао бити разрешен управљања епархијом. Поготову није могао да га разреши Синод, јер је то надлежност Сабора. А не постоји ни доказана немоћ, па ни по том основу вл. Артемије не би могао бити разрешен управљања својом епархијом, а на њу постављен администратор.

 

***

 

Монахократија у ЕРП-ој заиста је уведена доласком „администратора“,то је ваљда свима јасно ако ни по чему другом а оно бар по броју чланака у штампи у којима се преносе изјаве само једне стране! На жалост ,чак и коментари који не подржавају ту страну, не објављују се!Али овај народ подцењују ти и такви који дозвољавају себи да верујуће људе на КиМ називају „зилотима“само зато што нису вољни да се клањају „администратору“,арогантном и својевољном до те мере да одбацује литургијско службовање по олукама Сабора! И мало ли је што је посклањао целивајуће иконе по захумско-херцеговачкој епархији, те је сада то исто почео и у ЕРП.Јадан ли је „администратор“ којег од монаха чува страна војска и људи кратко подшишаних коса!Сваком здраво-разумном човеку јасно је ко је ко у овој жалосној причи!Од кога крију праву истину преузимањем сајта ЕРП,и мисле ли да се истина може сакрити!? Једва чекам пролећни Сабор…

 

***

 

braco Srbi, zar ste zaboravili sta je bilo pre par godina.

Jerusalimska patrijarsija je izabrala Patriajrha Irineja.

Posto se patrijarh drzao pravoslavno, i kontra ostalih grckh Patrijarsija(carigradska, atinska, antiohijska), patrijaraha su smenili,i pravo na crkveni sud,uz obrazlozenje da mu je neki njegov -cuj sada ovo, arhimandrit, prodao neku parcelu jevrejima u Jerusalimu.. dok se nije okrenuo oni su postavili novog patrijarha. Ovaj je brzometno rascinjen, a novi patrijarh Teofilo III je posle dve godine poceo da rasprodaje zemlju jevrejskim biznismenima i niko da podigne glas, jer je novi patrijarh novotarac ekumenista!

Ustaljena praksa!

samo da jos nadju taj manastir sto je Simeon gradio u Grckoj.

iako znaju dobro da je Simeon arhimandrit, diplomirao ekonomiju i teologiju i on je na post diplomskim studijama u Atini.Znaci potencijalni vladika…zato pod hitno ga treba diskfalifikovati, i spreciti da takav antiekumenista bude vladika ikada.

 

***

 

Само да нагласим, да је на тај фамозни „Меморандум о обнови“ из 2006. године, провобитно ставио потпис и патријарх Павле на наговор Иринеја Бачког и Амфилохија, али га је после два дана повукао након што је увидео његову штетност (http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=5745), а што су екуменисти наравно игнорисали па тако данас често чујемо од њих (или читамо у јавном гласилу Синода СПЦ, Blic-u) да је чак патријарх Павле потписао тај Меморандум којем се противи годинама, ето тај неки, в.Артемије.

И да се не заборави тужба в.Артемија против НАТО земаља чији војници нису сачували (а били су дужни да бране) манастире и цркве у мартовском погрому 2004. Ту тужбу су после неког времена насилно поништили екуменисти Амфилохије, Атанасије и Иринеј Бачки и од тада креће њихов отворени сукоб са в.Артемијем. Овде можете видети званични извештај в.Артемија у вези подизања и насилног обарања његове тужбе против НАТО земаља: http://borbazaveru.info/content/view/1807/47/

И зашто Синод не приморава администратора Атанасија да се пресели у владичански двор у Призрену, као што су приморавали в.Артемија? Да ли ико од екумениста коментатора може да да одговор на ово питање? 

ПОПУ ПОП, БОБУ БОБ!

Александар Б. Ђикић

 ПОПУ ПОП, БОБУ БОБ!

уторак, 23. фебруар 2010.

  Претпостављам да не постоји врабац у Србији који не зна нешто о најновијој кулминацији неспоразума унутар СПЦ. Но у односу на нас, са приличном сигурношћу се може рећи да код врабаца нема много конфузије. Њихова ЏАТА (Џивџанска телеграфска агенција) у овом случају понела се знатно професионалније од средстава информисања која срећемо на српском информативном небу.

Пошто захваљујући средствима информисања не знамо ништа поуздано о горепоменутом неспоразуму, то се овом приликом њиме нећемо ни бавити. Ова неинформисаност није резултат недостатка информација, него, напротив, изненадне појава сувишка истих. Овај феномен, по свему судећи, знатно више говори о нама него о самом проблему.

Нека виси Педро

Више од три године у медијима пре свега штампаним, а и у неким електронским, тиња дозирани напад на епископа Рашко-призренске епархије Артемија (Радосављевића). Да ово није чисто ствар истраживачког новинарства него нечег озбиљнијег, могли смо закључити и из неких пропратних манифестација. На пример, српски политичари и јавне личности који су се пре петнаестак година грозили Милошевићевог хеликоптерског „десанта“ на манастир Хиландар и посете „друговима калуђерима“, све чешће су без благослова надлежног архијереја шпартали епархијом. Не знајући за милошевићевске методе, страни политичари се солидаришу са домаћим политичарима. Они су васпитани да поштују обичаје локалног становништва. Зашто би они више водили рачуна о поретку и обичајима од оних којима би то требало бити дужност? Постало је врло очигледно да нешто на релацији политика–Епархија рашко-призренска (ЕРП) не „штима“ и да се нешто (или неко) мора прилагодити.

Елем, када се ловина дефинише, креће се у медијску хајку. То нам је познато из блиске прошлости, али нам додуше није пријало током деведесетих, када су нас ћерали. Сада кад ми ћерамо, е то је већ мерак.

Новинарски напад креће отприлике на следећи начин: извесна новинарка (рецимо да се зове Мирка) шаље текст својој редакцији. Информацију добија од извора блиског ЕРП-у, који жели да остане анониман (додуше, то му не полази за руком јер је сувише препознатљив). Миркин извор, познат путницима сајбер поднебесјем, пажљиво бира теме: проневере, неовлашћено лечење наркомана, деменција, антиевропејство, параглајдинг док народ нема ни за леба, напади на сироту НАТО авијацију, нецеливање руке „преосвећеном“ Бајдену, ма само што нисмо ушли у ЕУ и постали богати, високи и плави, али нам не дâ тамо неки владика и сл. Миркин текст се, наравно никад не објављује, осим и искључиво на насловној страни њених новина, рецимо да се зову Флеш. Aut Mirka aut nihil! А онда наступа техника-електроника.

Све телевизијске и радио станице имају у јутарњем програму резервисано време када читају насловне стране из дневне штампе. Наравно, ко има херца да заобиђе Мирку и њен наслов написан крупнијим словима од оних кад је друг Тито умро? Тако, сироти Бајден, наркомани, лопате и проневере народних кухиња попут праска улазе у уши народа. Пажљиви ТВ гледалац зна да на нашим информативним каналима што се од вести прочита ујутру то се понавља до следећег јутра. У току дана се ништа не дешава. Значи Миркина вест се понови барем 15 пута по каналу. Перјани јастук је распорен, па чик вратите перје назад.

Пре неки дан је крупним словима Миркина новина објавила да се сумња да је тамо неки Артемијев сарадник покупио неке паре, којима је купио стан у Атини, у коме се можда тај тамо неки скрива. Када то не би мирисало и на оптужбу и на пресуду, било би смешно. Које паре, колико, одакле, пошто је купио стан, да ли се уопште скрива? Наравно све је то електронски пренето у уши народа. Колико год да је јасна улога електронских медија профила Б92, Фокс и сличних са тако дефинисаном уређивачком политиком, није нам јасна улога јавног сервиса РТС. Пристајање на неаналитичност када на терену имате сијасет својих новинара и подоста технике је благо речено зачуђујуће, и подсећа на нека неславна времена ове куће, тим више што се данас добрим делом финансира из џепова грађана различите верске, националне и друге оријентације. Исте камере снимају „тучу монаха“ и владику окруженог духовним чедима. Овај други снимак се не приказује на телевизији. Бојим се и да замислим разлог.

Можда је епископ Артемије крив. Можда је требало да аплаудира Бајдену, можда је требало да пољопривредне алатке користи за узгој дроге уместо за њено сузбијање, можда је требало да „искулира“ што су му дивљаци спалили 150 цркава и манастира, можда је у 8. деценији живота требало да путује бициклом кроз Дреницу до Девича уместо безбедним аутом….Можда су Мирка и друштво у праву. Откуд знам. Али начин на који се ова кампања води подсећа на времена за која смо мислили да су далеко иза нас.

Догађање сајбер народа

Причи би био крај да нас после дуге и тешке владавине својевремено нису напустили другови Стаљин и Тито, и да се након тога није појавио интернет. Овде већ настаје драмски заплет. Народ, болестан од саопштења са „надлежних места“, нарочито онај који иде у цркву, пости, причешћује се, осећа да нешто у читавом процесу шкрипи, осећа се повређеним. Жељан истине, а немајући могућност избора информација преко медија, одмеће се у „шуме веб-сајтова“ и размењује вести „из прве руке“. Прле и Тихи крећу у акцију, Давид узима праћку у руке, устаје раја кô из земље трава, рађа се сајбер покрет отпора! Разни домаћи и инострани сајтови православног усмерења постају једина места на којима се може саопштити или прочитати нешто што одудара од оркестриране кампање.

Са друге стране, ни „непријатељ“ не седи скрштених руку. Прво гаси сајт Епархије рашко-призренске. Монаси без благослова владике Артемија брже-боље стартују нови сајт, који бива угашен након 48 часова. Сви сајтови хостовани у земљи, а који не одговарају „револуционарима“ се гасе. Не верујем да то црквене власти могу урадити без учешћа државних. Таква спрега цркве и државе није виђена од времена кнеза Лазара. Али авај, како угасити „православне“ сајтове хостоване у Америци, Русији, Грчкој и другим уређеним државама? Тешко!

А на оваквим местима се појављују мишљења и информације од људи са различитих меридијана, по правилу јако добро информисаних, како лаика, тако и клирика. Има ту у мањој мери и непримерених коментара и прилога, претеривања, али зар није у томе драж слободе информисања?

Каква се све мишљења, па чак и веома озбиљно документовани прилози могу наћи овим путем? Ни десети део тих информација ми не можемо добити од средстава информисања, ни зависних ни независних. Не треба ваљда напомињати да за разлику од званичних средстава информисања у овим из својеврсних сајбер катакомби подршка епископу Артемију је скоро стопостотна. Ево само неких карактеристичних информација које се овим путем могу добити:

–  „Катул Ферман[1]“за владику Артемија је написан знатно раније, али би за живота блаженопочившег патријарха Павла, с обзиром на његову мисију, било дегутантно да се и спроведе. Стога су поједини епископи (они који су сада у СА Синоду) за живота патријарха хтели да изврше смену, али пре свега залагањем владике Артемија и још неких епископа до тога није дошло. Чекало се постављење новог патријарха, па да се већ припремљено изврши.

– Неки виде главни разлог прогона у томе да се 2013. поводом прославе 1700-годишњице Миланског едикта доведе папа у Ниш, чему је свргнути владика најжешћи и непоколебиви противник, а већина чланова СА Синода поборници. Уклањањем најтврђе антиекуменистичке линије у СПЦ пут папи је отворен, а што опет СПЦ може довести у непријатан положај у односу на друге помесне цркве.

– Значајан број познавалаца црквеног Устава и канона јавља се цитирајући Устав и каноне, чиме доказује да је одлука СА Синода потпуно неканонска.

– Коментарише се и испровоцирано кошкање на улазу у манастир Грачаница, где су тзв. дечанци потпомогнути „жестоким момцима“ и шведским КФОР-ом спречавали Артемијева духовна чеда да узму благослов од свог духовника уочи Великог поста. На неким руским сајтовима се поставља питање: Зашто шведска војска спречава српске монахе да уђу у српски манастир? Зашто тако нису спречавали Шиптаре да руше српске манастире? Ко им је наредио? На основу чијег захтева? Швеђани ретко шта раде напамет.

– Посебно се разматра профил постављеног администратора; почев од тога да као пензионисани (ergo, бивши) владика нема канонско право да администрира у епархији поред постојећег епископа, да на крајње чудан и по грађанским законима незаконит начин врши примопредају дужности, да је познат као преки човек који на силу уводи богослужење по западним правилима претећи свештеницима који се не повинују, а ови опет у страху за егзистенцију својих породица на то пристају, па све до објављивања врло провокативних фотографија администратора на гробу неког масона како крије крст у џепу, и тако даље, и тако даље.

Звек, звек

Искрено речено, ако је пола од овога тачно, а могуће да јесте, човеку се просто диже коса на глави. Према овако тешким међусобним оптужбама и неспоразумима, које ударају на саме темеље црквеног устројства, то што је неки лик можда мазнуо неку лову да можда купи неку гајбу, можда у Атини, где ће можда да се крије, делује као чаша хладне воде. За такве ствари постоји држава, судови и робија, исто као да је тај исти лик прекорачио брзину код Параћина. Из таквих разлога, како барем мени као лаику изгледа, не изазивају се потреси ни у мањим фирмама, а камоли у СПЦ, нарочито ако знамо да је улога Цркве за физички и духовни опстанак српског народа кроз историју била огромна. А можда још неко осим нас то зна.

Ето, тако смо добили још једну „звечку за народ“, која ће га забављати наредних месеци да не мисли, брате, о платама, ценама, послу којег нема и сиромаштву кога има. Баш је некако чудан наш народ. Размажен. Улога медија у производњи „звечки“ је као што видимо велика

Све време имам осећај да сам нешто заборавио… Ах, да, свињски грип, шта то беше?

***

[1] У отоманском царству наредба султана за елиминисање цару непокорних поданика.

Извор:  http://www.nspm.rs/crkva-i-politika/popu-pop-bobu-bob.html

СЛОВО СВЕТИТЕЉА ТИХОНА СРПСКОМ НАРОДУ

СЛОВО СВЕТИТЕЉА ТИХОНА
СРПСКОМ НАРОДУ

Не упрежите се у исти јарам с невјерницима

(2 Кор. 6:14)

Овим ријечима почиње данашње апостолско читање и на њима бих хтио да зауставим вашу пажњу, љубљена браћо.

Свети апостол Павле ономад писаше коринтским хришћанима да немају општење са невјерницима и идолослижитељима; он овдје није, наравно, мислио на житејско општење у обичним стварима, јер би у том случају хришћани морали потпуно да оду из свијета (1 Кор. 5:10), него на општење у дјелима вјере, у служењу Богу. У томе Коринћани не смију имати ништа заједничко са многобошцима, јер каква је сагласност између Христа и велијара, и како се може ускладити храм Божији са идолима (2 Кор. 6:15-16)?

Али, да ли се ове поуке Апостолове могу односити и на вас, браћо? Ви не живите међу паганима, него међу хришћанима. И ако је дозвољено имати општење чак и са паганима у свјетовним стварима, зар онда не би требало да имате и религиозно, молитвено општење са другим хришћанима, који вјерују у Истог Христа, Сина Божијег у плоти дошавшег? Тако би требало, браћо, али иако они и служе заједно са вама једном те истом Господу, никако не заборављајте да сте ви – православни, тј. правилно славите Бога и истинито Му служите, а они – инославни, тј. славе Господа другачије од вас, па према томе не потпуно правилно и истинито; нека се не увриједе ако на њих примјенимо израз Апостола да они садрже истину у неправди (Рим. 1:18). И ако ми посједујемо пуноћу истине, каква нам је онда потреба да се обраћамо другим црквеним општинама за молитвену утјеху или, штавише, за Св. Тајанствима? Неће ли то бити налик на то – као када би неко ко је жедан одбацио чисти извор и стао да пије воду из мутних извора? Или – ко би, ако се у те ствари разумије, промијенио природни драги камен за његову имитацију, чак и да је та бижутерија љепше обрађена извана? Или – који би човјек здравог разума приликом преласка преко широке и плаховите ријеке презрео стабилни и поуздани брод, те одабрао натрулу скелу на којој сваког трена може потонути? А ако смо ми мудри у свјетовним стварима, зашто бисмо онда у дјелима вјере били мала дјеца коју љуља и заноси сваки вјетар разних учења, обманом људском и лукавством ради довођења у заблуду (Еф. 4:14)?

Да не буде овога међу вама, браћо! Не упрежите се под туђи јарам (види: 2 Кор. 6:14). Стојте у вјери православној и утврђујте се (1 кор. 16:13). Ако је јеванђеоски трговац, када је пронашао драгоцјени бисер, продао сво своје имање да би га купио (Мт. 13:45-46), зар се онда ви нећете побринути да сачувате драгоцјено благо свете вјере православне, наслијеђено од отаца ваших, који су за вјеру трпили многа страдања и лишавања?!

У наше вријеме, браћо, много се бриге улаже у то да се сачува своја народност, да се и у туђини очувају своје племенске посебности, свој матерински језик, своји драги обичаји, да нпр. Словен свуда остане Словен, Нијемац да остане Нијемац, итд. Ако таквих брига и старања да се то постигне има и код вас – то је веома похвално. Сам Господ одређује отаџбину и мјесто живљења (Дјела Ап. 17:26), сваки човјек са здравим разумом и неисквареним срцем воли свој завичај, свој народ, своју отаџбину; када се налази далеко од њих – непрестано их се присјећа, попут древних Јевреја, који су у плијену вавилонском вапили за Јерусалимом: ако ли тебе заборавим, Јерусалиме, нека заборављена буде десница моја; нек се прилијепи језик мој за гркљан мој ако те се не сјетим (Пс. 136:5-6). А ко се одриче свог народа и отаџбине, тај је налик на онога ко се одриче од својих родитеља; он нема ни цијене ни значења, он је као празна монета, без грба и ознаке на лицу и наличју.

Али ако треба одржавати, чувати и штитити своју народност, колико пута више онда треба чувати свету вјеру православну?!! Народност, иако и представља добробит за успјешан развој човјека, ипак она има само привремено значење, у овом животу, али не и у животу вјечном, јер тамо нема ни јелина ни јудејца, обрезања и необрезања, варварина и скита, него је све и у свима Христос (Кол. 3:11); за добијање будућег вјечног живота неће бити потребно очување своје народности, него праве вјере у Христа. На ово помишљајте, браћо, тим прије што очување православне вјере за вас представља и најбоље и најпоузданије средство за очување и одржање ваше народности.

Благочешће, истинита, права вјера, у свему је корисна, пошто оно има обећања живота садашњега и будућега; ово је истинита ријеч и достојна је сваког прихватања (1 Тим. 4:8-9). Историја разних народа краснорјечиво свједочи да вјера и добродјетељи и правда узвисују народ и умањује гријехе племенима (Прич. 14:36), да је само онај народ велики и силни, у којем живи тврда вјера у Бога и крепка нада у Њега. Вјером побјеђује он царства, укрепљује се од немоћи, силан је у рату (Јевр. 11:33-34); ако он и гријеши пред Господом – пред Њим се и каје, и у својим недаћама се за помоћ не обраћа боговима туђим, него само к Једином Истинитом Богу; од Њега пак и добија помоћ и спасење. Поменимо за примјер макар јеврејски народ. Када он бијаше силан и страшан непријатељима: када се у упрезао у туђи јарам и служио Ваалу и Астарти – или пак када је остајао вјеран благотворном Јехови? Сјетите се и историје свог властитог народа. Није ли српски народ био крепак и није ли растао у сили и слави онда, када је био вјеран православној вјери отаца својих и када је пребивао у јединомислију и братољубљу? То бијаху златни дани Србије, када се у њој подвизаваху мужеви вјере и народности – Свети Сава, покровитељ вашег храма и српског народа, његов отац Немања, његов брат кога је вјенчао, Стефан II, Стефан IV Душан. И напротив: није ли српски народ слабио, па чак и до дана данашњега слаби, од подјела на разне партије, од међусобних непријатељстава и, што је најглавније, од тетурања духовног, од поклањања туђем јарму, од робовања туђој и туђинској цивилизацији, од хладноће према православној вјери и издаје отачких предања? Еј, тако!

Амин.

Слово Светитеља Тихона
(који је тада био епископ Алеутски и Аљашки),
изговорено у 17. недјељу по Педесетници,
Србима у Џексонској цркви

Удри српске « тврдолинијаше »

Удри српске « тврдолинијаше »

 Александар Митић

Док је Марти Ахтисари 2. фебруара 2007. године у Београду представљао свој план председнику Србије Борису Тадићу, седео сам поред Владике Артемијa на састанку у канцеларији Високог представника ЕУ Хавијера Солане у Бриселу са једним од кључних аутора тог плана, Соланиним саветником Стефаном Ленеом.

“Али, Владико Артемије, уколико прихватите Ахтисаријев план, имаћете фантастичне повластице: моћи ћете, на пример, да продајете манастирски мед без плаћања пореза!”, уз свој карактеристично саркастичан осмех обратио се Лене свом саговорнику.

“Господине Лене, запамтите ово што ћу Вам сада рећи: ни ја, ни српски народ, никада нећемо прихватити тај план. Ви га можете наметнути, али га ми никада нећемо прихватити!”, узвратио му је Артемије, пре него што је изашао из канцеларије и у холу Савету ЕУ дао интервју Ројтерсу, прву српску реакцију на план који је баш у тим тренуцима био представљен на Андрићевом венцу.

Тих дана сам помогао Артемију да одржи 14 састанака у Савету ЕУ, Европској комисији, Европском парламенту и НАТО-у.

Ахтисари је добио Нобела и милион долара, Лене положај политичког директора у аустријском МСП с којег и даље жари и пали балканском политиком, Хашим Тачи је од краљице Елизабете добио честитку због “изградње правне државе”, Рамуш Харадинај и Агим Чеку уживају у благодетима новца “тешко” зарађеног од продаје хероина, а “најгори криминалци” на Косову и Метохији постадоше Марко Јакшић, Милан Ивановић и Владика Артемије.

Две године касније, у истој тој згради Савета ЕУ – два спрата ниже – присуствовао сам брифингу Питера Фејта, који по одлуци саме ЕУ има (шизофрену?) улогу шефа Међународне цивилне канцеларије (лоби групе за примену Ахтисаријевог плана) и специјалног представника Уније на Косову (ово друго наши медији прећуткују сваки пут када Фејт каже нешто “лоше” по стратегију “и Косово и ЕУ”).

Фејт је на брифингу инсистирао да је главни проблем на Косову « недостатак правне државе » за коју су криви “тврдолинијски Срби” који се бавe “разним незаконитим радњама”. Пре свих је, као проблематичне, истакао “два М” (Марко Јакшић и Милан Ивановић), те је додао да је имао контакте са званичним Београдом, који му је, како је рекао, обећао да ће сарађивати са њим на уклањању “проблематичних” Срба са Косова.

Прошла година је тако протекла у кулминацији хистерије о правном вакуму на северу Косова и о српским “тврдолинијашима” као главној претњи за мир и безбедност на Балкану.

Тако је Ахтисари добио Нобела и милион долара, Лене положај политичког директора у аустријском МСП с којег и даље жари и пали балканском политиком, Хашим Тачи је од краљице Елизабете добио честитку због “изградње правне државе”, Рамуш Харадинај и Агим Чеку уживају у благодетима новца тешко зарађеног од продаје хероина, а “најгори криминалци” на Косову и Метохији постадоше Марко Јакшић, Милан Ивановић и Владика Артемије.

http://www.slobodanjovanovic.org/2010/02/17/aleksandar-mitic-udri-srpske-%C2%AB-tvrdolinijase-%C2%BB/ 

Белешка епископа Артемија