Епископ Теодосије о својим проблемима!

Епископ Теодосије о својим проблемима!

Инфо служба епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у време заточеништва епископа Артемија

http://www.eparhija-prizren.info/novo/2010/03/%D1%82%D0%B5%D0%BE/

ОРАО И СВИЊА

 

ОРАО И СВИЊА
ИЛИ НАША БРАЋА ПОДМИЋЕНА ОД ТУРАКА

Једном свиња из пуна корита
пред вратима имућнога дома,
и ка умије, по свињски локаше.

Орај гордо на крутој литици
величава крила одмараше
и оштраше смртоносне канџе
бацајући пламене погледе
на све стране у прољетње јутро,
к побједи се новој готовећи.

Него свиња, како се налока,
поиздиже турин обрљани
и угледа на литицу орла.
Грокну крупно, па говори орлу:

„Шта ту чучиш на голој литици,
несретниче и гладни ајдуче,
изгнаниче под општим проклетством?
Што је твоја жалосна судбина?

Празна слава и грабеж крвави,
па и с крвљу ручак без вечере.
Помири се и предај људима,
виђи ка се живи обилато:

мени на дан три корита дају,
све пуније једно од другога;
па цио дан у глиб до ушију,
превраћам се, на свијет уживам;
ни што мислим, ни главу разбијам,
но иза сна на пуно корито.“

Орај тресну, па прикупи крила,
с презренијем одговара свињи:
„Мож се хвалит ка поштено живиш
пред свињама, али не пред нама,
јербо наше племе поносито
таквога се гнушава живота.

Него ти се чудити и није:
свињски мислиш, а свињски говориш
То ти сада дају и госте те,
ал’ не зато рашта ти помишљаш,
но док мало накупиш сланине,
па ће одмах маљугом по цику.

То погађаш, ми смо грабитељи,
под вселенским живимо процесом
опасности и крвопролића;
то су наше игре и пирови.

Но ликови наши поносити
јесу симбол земног величанства,
на крунама царскијем блистају;
јошт се круне диче и поносе
што су лика нашега достојне.“

То изрече, па хитро полети,
ка крилата из лука стријела,
у својему над облаком царству.

Оста свиња у гадном брлогу
чекајући у чело сјекиру.

Петар Петровић Његош, Пјесме, књига I, 208

 

Одговор монаха Антонија на „саопштење за јавност епископа Иринеја“

Одговор монаха Антонија на „саопштење за јавност епископа Иринеја“

Саопштење за јавност

25.фебруар 2010 – 07:30

Туга обузима сваког побожног човека, па на крају и мене грешнога, услед одлуке еп.Иринеја (бачкога) и Његовог Синода да почетак гоњења на праведника Божијег еп. Артемија поклопи са почетком најстрожијег годишњег васкршњег поста, те и нас приморава да се од истих бранимо у времену покајања, поста, молитве и смирења.

Сви нека ми опросте, али знајући да овим гестом не браним само лично себе већ и многе своје оклеветане ближње, веру нашу, Бога Србиновог, што ми и даје несмутљиву снагу у овим небивалим Синодским искушавањима васцеле Србије.

Како се назива човек који све зна, како ли лекар који зна дијагностиковати сваку болест, како ли епископ који без чињеница, по својим личним умишљајима расуђује, суди, пресуђује и кажњава, све верујући да је савршено нормалан и непогрешив у проценама – како догађаја тако и живих душа људских? Изјава епископа бачкога о мени грешном је врло острашћена, лажна и крајње самоумишљена у своју непогрешивост, те стога сведочи да господин врховни синодлија има врло велике душевне проблеме разарајућег, веома поодмаклог свезнања и самопоуздања.

Ноторна је лаж, додатно разноликим страстима обојена да сам уопште и присуствовао протестном скупу приликом кога је онемогућена англиканска прослава Божића 24.децембра 2002. год. у православној патријаршијској Цркви светог Симеона Мироточивог. А да сам наводно тада још и на „најгрубљи начин вређао блаженопочившег Патријарха српског Павла и Митрополита Амфилохија“ представља врхунац сајенс фикшн-а, да не речем предворје савршеног неразумља. Владико Иринеје зар може бити да и Ти као цар у православној информативној сфери можеш бити толико необавештен, или можда злурад – једно сигурно јесте. Стога, да се слажем да англикански свештеници као представници „северне јереси“ немају шта тражити а камоли бајати по светом православном храму светог Симеона, чињеница је, али да сам и сам којим случајем тамо присуствовао сигурно бих спречио свако вређање било кога људског бића и његовог достојанства, наравно, сем њиховог зловерија.

Да сам протестовао против Вашега савршено припремљеног и утаначеног доласка папе Јована Павла другог у Србију, који сте до танчина били припремили уз здушну помоћ Г. Митрополита црногорског, чињеница је, али такође је чињеница да је нас (преко) педесетак, савршено мирно, у знак протеста одстојало договорених два сата у знак опомене – још, прелешћу унијатском, потпуно неспрженим савестима многих епископа српских. Затим, да је Ваш папа мало устукнуо и убрзо умро, те тако нас спасао од беде коју сте нам заједнички припремили, јер да сте којим случајем тада пробили „лед српски“ који своје православље очувава вековима свежим и новим, које онда српско око не би потом заплакало гледајући скупно Ваше вишекратно лицемерно љубљење и грљење, препуно страсти и надмености, а никако истине и љубави, јер где умре истина(унија с римокатолицима) умире и љубав, све животарећи, или боље цркавајући и то обавезно на холивудски умишљен и лажан начин. Стајали смо мирно тада – све православља ради, написавши пред собом разобличујуће Вам цитате из јеванђеља, отпевали по неку побожну песмицу, те се по истеку два часа у миру повукли, без и једне повишене а камоли погрдне речи или геста. Пази сад ово : потом сам мировао наредних 7 година у својој испосници (! ја фанатик!), и то све до овог небивалог завидног скандала Твога над Артемијем добрим.

После неправославних и срамотних оптужби, тј. клевета г.Иринеја логички, али и на самом делу уследише непобожне и нехришћанске претње и казне. За разлику од г. бачког свети владика Артемије зна да размонашавање ни као појам не постоји у православљу (јер се монашки завети дају самоме Господу Богу), а камоли размонашавање монаха који је слободовољно дао своје завете Господу и непоколебљиво жели да се труди испуњавати их, али господине међу те завете убројите макар и на крају заветне стихове светог цара Давида : „онога који тајно клевета ближњега свога тога изгоних“(псалам 100,5) јер „безаконика речи су превара и лаж, не хтеде да се опамети да чини добро, иђаше сваким путем рђавим, А НА ЗЛО НИКАДА НЕ УЗНЕГОДОВА“(псалам 35,4). Уколико су „надлежни архијереји“ скрили истину православну под своје скуте, зар је преступник, владико, онај који не жели истину да скрива, те да ли му је потребан благослов за то од стране оних који лажују, и опет којим га чудом може добити од оних који су достојни разобличења – наравно, разобличења никако не због својих личних греха већ једино због греха ширења лажи и саблазни на православну истину Божију и то на највећу жалост нашу – СА МЕСТА СВЕТОГ. Благослов од надлежног, склоног лажљивости, за деловање против лажи истога, и све то на његовој маркираној територији (!?) – то је папизам у пракси и то на жалост под православном мантијом. Ето какве нам индијске бајке ви предлажете наместо светог православног исповедништва и сатирања лажи добром речју и делом.

Могло би се рећи да „монах Антоније деструктивно делује против Цркве“, само у овом нашем болесном случају где сте се Ви г.бачки са све Вашим личним ставовима и методама, и са све Вама инструисаним Синодом – Себе поистоветили са појмом Цркве.

„Трагикомични протести“ 13.02.2010.године – господине Непогрешиви, на којима се скупило око 150 монаха и преко 1 000 народа верног, а које сте Ви са Својима медијски савршено пригушили, показали су да „фанатици црноречки и рашкопризренски“ у миру певају побожне песме молећи се за епископа свога кога сте Ви и Ваши унутра наново и наново распињали. Сви смо здушно показали тада свој „фанатизам“ јер смо умилно отпевали у почаст похвално богослужбено достојаније епископу кога сте Ви послали да провири кроз врата патријаршиска и извести Вас о количини оних који се моле промрзли леденим ветром, снегом и кошавом, али никако не и православном вером. Такође, што се тиче господине (уд)бачки Иринеје Вашом и ДБ-овском припремом наводне туче у Грачаници, иако сам на конференцији за новинаре то непобитно показао и доказао, само ћу Вам напоменути да су нас „фанатике и зилоте“, опет и опет, Теодосијевци тукли док смо ми њих искључиво ВУКЛИ не би ли нас пропустили у Цркву свету код Владике нам страдалног, тукли нас заједно са Твојим специјалцима у цивилу, Твојима из Твога ДБ-а.(необориви докази биће ускоро јавни и јасни свима).

Даље, ако у мом интервјуу Правда постоји макар једна неистина, стварно би било охоло да будем брзопротоколно осуђен за одстрел, а да уопште не разазнам – чега то ради господине епископе бачки – који само у овом малом извештају изнесе оволику хрпу умишљаја, лажи и клевета. Конференција за новинаре стварно беше насупрот црквеном поретку, али поретку који си ти осмислио и инструисао, поретку по коме ми можеш киднаповати духовника отевши му каубојским „православљем“ благословену епархију, поретку у коме под невиђеном пресијом држиш сваког следног патријарха у страху и муци. Господине бачки удаљи се и Сам на своју поверену ти епархију из милог ти патријаршског Београда, не даји више изјаве сам у име свих – и тада видећеш ме вазда како клечим и молим за благослов Његову Светост, у супротном ми једино преостаје да се и сам потрудим на Твом заслуженом повратку на велики кућни одмор, јер се Твој премор види готово у свакој Ти реченици.

Прозорљиви господине од чијих очију ништа скривено не бивствује, који си следно томе снимио и мој 15-огодишњи живот „ван сваког црквеног и монашког поретка, у непослушности цркви (читај Теби), и свом надлежном епископу који је сада владика (Тобом инструисани узурпатор и киднапер) Атанасије“, мени „неодговорном и неуравнотеженом“ није Тобом суђено да будем бар нижеразредни сведок ове Твоје инквизиторске мантијом и панагијом светом – прикривене ујдурме, али…

И ето, владико, колико Ти речи толико инсинуација, колико слова толико у Твом тексту неправде, непоретка и узурпације престола на „катедри Твога свезнања“, али опет и ја неуки и приглупи осећам се бар малко моћан једино Истином коју и Теби свесрдно желим на спасење Ти вечно и свеблажено епископе бачки г. Иринеје. Амин.

црноречанин, монах

Антоније (Давидовић)

НЕПРИХВАТЉИВА ЈЕ ОДЛУКА СПЦ О ЕПИСКОПУ АРТЕМИЈУ

Митрополит Серафим Пирејски 

НЕПРИХВАТЉИВА ЈЕ ОДЛУКА СПЦ О ЕПИСКОПУ АРТЕМИЈУ

Са најдубљим огорчењем, болом и патњом примили смо вест о одлуци Светог Синода СПЦ од 13. фебруара ове године, који се састао под председавањем новоизабраног Свјатјејшег Патријарха српског г.г. Иринеја, о суштинском удаљавању од канонских дужности Свеосвећеног Епископа рашко-призренског г.г. Артемија, човека украшеног апостолским врлинама, борца за Веру и Њеног исповедника.

Осећамо најдубље гнушање због ове неприхватљиве одлуке Српске Православне Цркве, али нисмо изненађени, јер као што се потврђује, исти они људи који су одвели блаженог Патријарха српског г. Павла на заједничку молитву са безаконо и јеретички служашчим Хрватским Римокатолицима, који су „посветили“ крволочног злочинца и лжесветитеља Римокатоличке парасинагоге Кардинала Алојзија Степинца, моралног подстрекача и истинског кривца злочиначког убиства, кроз зверска мучења, осамстотина хиљада (800.000) светих преславних новомученика Српског народа и наше Најсветије Цркве, од стране хорди Римокатоличких усташа, исти они сада оркестрирају канонско и суштинско уништење једног светог, коме не приличи осуда, вољеног од Бога и од верног народа, духовног вође Српског народа, борца за истине вере и своју отаџбину, са тобожњим кривицама, које неће издржати светлост истине.

Призивамо усрдне молитве ка Господу Устројитељу Цркве савременог Светитеља Српског народа и дубокоумног православног богослова, који је изванредним списима убедљиво показао јеретичко злославље богопротивног Папизма, блаженог старца Јустина Поповића, духовног оца прогоњеног антиекуменистичког Јерарха, и неких других Јерараха Српске Православне Цркве, да се одмах заустави оркестрирани прогон против њега.

Превод са грчког: Жељко Которанин

16. фебруар 2010.

http://www.romfea.gr/index.php?option=com_content&view=article&id=4294:-q-q&catid=13

+++

Μητροπολίτης Πειραιώς Σεραφείμ:

“Απαράδεκτη η απόφαση της Σερβικής Εκκλησίας για τον Επίσκοπο Αρτέμιο”

Μετά βαθυτάτης πικρίας, άλγους και οδύνης επληροφορήθημεν περί της από 13 τρ. μηνός ε.ε. αποφάσεως της Ιεράς Συνόδου της Σερβικής Ορθοδόξου Εκκλησίας, η οποία συνήλθε υπό την προεδρίαν του νεοεκλεγέντος Μακαριωτάτου Πατριάρχου των Σέρβων κ.κ. Ειρηναίου περί διαθεσιμότητος και ουσιαστικής απομακρύνσεως εκ των κανονικών αυτού καθηκόντων του Πανιερωτάτου Επισκόπου Ράσκας και Πριζρένης κ.κ. Αρτεμίου, ανδρός κεκοσμημένου δι’ αποστολικών αρετών, αγωνιστού της πίστεως και ομολογητού Αυτής.

Αισθανόμεθα βαθύτατον αποτροπιασμόν δια την απαράδεκτον αυτήν απόφασιν της Ορθοδόξου Σερβικής Εκκλησίας, αλλά δεν εκπλησσόμεθα, διότι ως αποδεικνύεται οι αυτοί άνθρωποι που ωδήγησαν τον μακαριστόν Πατριάρχην των Σέρβων κυρόν Παύλον εις συμπροσευχήν μετά των αθέσμως και αιρετικώς λειτουργούντων Ρωμαιοκαθολικών της Κροατίας, των «αγιοποιησάντων» τον αιμοσταγή εγκληματίαν και ψευδοάγιον της Ρωμαιοκαθολικής παρασυναγωγής Καρδινάλιον Αλουΐσιο Στέπινατς, τον ηθικόν και φυσικόν αυτουργόν της αιμασταγούς δολοφονίας δια πολυωδύνων βασάνων οκτακοσίων χιλιάδων (800.000) αγίων ενδόξων νεομαρτύρων του Σερβικού έθνους και της Αγιωτάτης ημών Εκκλησίας υπό των ορδών των Ρωμαιοκαθολικών Ουστάσι, ενορχηστρώνουν τώρα την κανονικήν και φυσικήν εξόντωσιν ενός αγίου, ανεπιψόγου, θεοφιλούς και λαοφιλούς πνευματικού ταγού του Σερβικού έθνους, αγωνιζομένου δια τα δίκαια της πίστεως και της πατρίδος αυτού με προσχηματικές κατηγορίες, που δεν θα ανθέξουν υπό το φως της αληθείας.

Επικαλούμεθα τας θεοπειθείς ευχάς προς τον Δομήτορα της Εκκλησίας Κύριον του συγχρόνου Αγίου του Σερβικού Έθνους και βαθυνουστάτου Ορθοδόξου Θεολόγου καταδείξαντος δι’ εξαιρέτων συγγραφών την αιρετικήν κακοδοξίαν του αντιθέου Παπισμού, μακαριστού γέροντος Ιουστίνου Πόποβιτς πνευματικού πατρός του διωκομένου αντιοικουμενιστού Ιεράρχου και τινων ετέρων Ιεραρχών της Σερβικής Ορθοδόξου Εκκλησίας, ίνα καταπαύση αυθωρεί ο κατ’ αυτού ενορχηστρούμενος διωγμός.

Братство манастира Црна Река

Поводом неканонског разрешења управљања епархијом Његовог преосвештенства Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског г. Артемија, братство манастира Црна Река је 23. фебруара 2010. г. упутило писмо Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју. Текст писма је једногласно усвојен, потписан од свих присутних чланова братства и достављен Патријарху Иринеју, непризнатом администратору епископу Атанасију и настојатељу манастира Протосинђелу Николају. У наредним редовима следи садржај писма.

Његовој Светости Патријарху српском  

Господину Иринеју 

Ваша Светости,

Обраћајући Вам се као Архипастиру и човеку који је својим животом био везан за Косово и Метохију, што сте нагласили и у првој патријарашкој беседи, наше братство саопштава следеће:

1. Признајемо право Ваше Светости и Светог Архијерејског Синода СПЦ да, у складу са Уставом СПЦ (Члан 70, Тачка 20 и 35 б) покренете поступак утврђивања канонске одговорности Епископа рашко-призренског г. Артемија.

2. Сматрамо неканонском одлуку СА Синода СПЦ да епископа Артемија, нашег духовног Оца, разреши управљања епархијом рашко-призренском, јер га у складу са 111. Чланом Устава СПЦ, једино СА Сабор СПЦ може “уклонити са управе само по канонској осуди, или га разрешити по доказаној немоћи”. Епископ Артемије није ни канонски осуђен ни доказано немоћан, нити је његов случај разматран на СА Сабору СПЦ.

3. Одбијамо да прихватимо као администратора Епархије рашко-призренске бившег захумско-херцеговачког епископа г. Атанасија јер он “у тор наше епархије није ушао на врата (тј. по канонима и важећем Уставу СПЦ), него је прешао на другом месту”.  Зато он у нашим очима није пастир, него по нелажној речи Господњој – “лопов и разбојник” (Уп. Јн. 10, 1). По свим мерилима Правде Божије ми смо овце Владике Артемија, само њему отварамо врата, и само његов глас познајемо. За туђином нећемо поћи јер не познајемо глас туђинаца (Уп. Јн. 2-5). При свему овоме, Ваша Светости, додајемо да монаси из наше епархије напуштају своје манастире са сузама у очима (случај сестара из манастира Грачаница и јеромонаха Пимена из манастира Бањска),  да су монаси и верни народ до крајње мере узнемирени, збуњени и уплашени, да наша богослужења протичу у грчу, болу и јауцима. Целу епархију је покрио облак туге и немира. Губитци на духовном плану су већ неупоредиво већи од недоказаних материјално – финансијских проневера а прети и потпуни духовни крах са трагичним последицама. Болно подносимо и чињеницу да је наш Владика и духовни Отац у кућном притвору и да исповест и духовне разговоре са њим можемо обавити само у месту његовог заточења.

С тога Вас, као оца и архипастира, коленопреклоно молимо да:

1.Вратите, пре редовног сабора СПЦ управу над Епархијом рашко-призренском нашем духовном оцу, Епископу Артемију, или, по Вашој вољи, сазовете ванредни СА Сабор СПЦ да му евентуално суди.

2. Уклоните од нас духовну и физичку претњу у виду бившег епископа захумско-херцеговачког г. Атанасија и његове самовоље.

Клечећи пред Вама и очекујући милост, до разрешења наше невоље остајемо у непрекидној молитви и строгом посту, јер знамо да се онај род који у цркви изазива немире изгони само постом и молитвом.

Целивајући Вам свету десницу и просећи Архипастирски благослов у Христу Вам одано

Манастир Црна Река                                                    Братство манастира Црна Река

23. 02. 2010. године

Копију овог писма достављамо:

1. Од нас непризнатом, администратору Епархије рашко-призренске, бившем епископу захумско-херцеговачком г. Атанасију.
2. Нашем настојатељу, Протосинђелу Николају, с позивом да нам се придружи у посту и молитви.

 

http://mancr.org/