Архива
НЕ МОЖЕ СЕ ГРАД САКРИТИ АКО НА ГОРИ СТОЈИ!
НЕ МОЖЕ СЕ ГРАД САКРИТИ АКО НА ГОРИ СТОЈИ!
Медији, на челу са Блицом, Б-92, РТС и ФОКС-ом су навалили сложно против владике Артемија, као интернет огранак придружују им се „форуми студената теолошког факултета“, на челу са две удрне игле новотараца, хипи-геј форуми „ЖРУ“ и „Верујем“.
У овако мрачној и загађеној атмосфери изненађује здраво размишљање поштеног народа који и поред овако осионе и клеветничке кампање успева да остане у истини недотакнут њиховим лажима.
(ово је само неколико одабраних интернет коментара и реаговања поводом догађања у СПЦ и Епархији рашко-призренској, и најновијег прогона Владике Артемија)
***
Нажалост, сви одговори се своде на то да је одлуку донео Синод, да су Синод и Сабор вођени Духом Светим и да су њихове одлуке по дефиницији увек исправне. А то просто није тачно. Да је тако, онда би кроз историју сви сабори и синоди доносили исправне одлуке. Сви знамо да није тако. Примера има колико хоћете. Да ли је било разбојничких „васељенских“ сабора? Да ли је сабор у Цариграду протерао Св. Јована Златоустог? Исто је учинио и сабор у Александрији са Св. Атанасијем. Је ли практично цело правовславље осим Марка Ефеског потписало унију у Фиренци?
Помесни Сабор је кињио и прогонио св. Нектарија Егинског. Сабор Руске Цркве је донео 1972. године одлуку о интеркомунију са римокатолицима. И шта ћемо сад?
Знамо да су све те одлуке биле неисправне. Ја не оспоравам начелно ауторитет Сабора и Синода, али и не тврдим да је свака њихова одлука по дефиницији исправна.
***
владика мора по директиви пентагона бити уклоњен
***
Срамно и жалосно.
Како ни мало немају поштовања према преосвећеном владики Артемију, поступили су према њему као према тешком злочиинцу, без милости и без икакве шансе да се брани. Чак нису уважили ни мишљење народа.
Вероватно да је СИНОДУ неко утерао страх у кости, неко ко је наредио цео поступак. Кад је патријарх Иринеј одржао беседу после хиротонисања, сутрадан је Тадић посетио новог патријарха и пренео му америчке налоге. Патријарх се извињавао муслиманима, али нико није схавтио због чега.
Одмах после тога Тадић иде у Дечане као у кафану, не уважавајући владику Артемија као представника и достојанственика цркве и домаћина! Какав простаклук……
Невероватно како се понавља српска историја – свој своме скида главу. Потурчавање није завршено.
***
Један од тужнијих дана за нашу цркву,дан који ће остати упамћен у историји СПЦ.А зашто време ће показати,нажалост последице ће бити несагледиве.Оно чега сам се давно прибојавао,али и надао се да се неће десити десило се.
Још један праведник,је доживео да му слуге запада,и масона,задају ране.
Дрзнули су се на најподмуклији начин да оклеветају Владику Артемија,и тобоже прогласе га за човека склоног крађи и финансиским малверзацијама.
И показали су се још и молостиви,може да остане у неком манастиру,по својој жељи.Која великодушност.
А да ствар буде тргична,за администратора постављају Епископа који је у пензији,болестан,са сломљеним вратом.
Надају се да ће Атанасијева вика и галама да утера страх у кости монаштву на Косову,можда само оном у Дечанима.
Мене лично је толико потресло ово дешавање унутар Цркве,да заиста ја лично немогу,да останем равнодушан. Од данас на многе главешине СПЦ ја немогу гледати као на своје духовне пастире,већ као на слуге запада и екуменизма.
Хвала Богу па сам школу завршио на време,тако да сам се научио правој вери,није било Зизијуласа ни Игњатија,учили смо Јустинову Догматику.
***
Ти баш ниси у току. Обавиће он посао у рашко призренској баш добро као што га је својевремено обављао у Жичкој. Још само Зокија да му врате.
Слава Богу да ето и данас имамо оне које за веру православну страдају. Ни веће милости ни среће! Аксиос владико Артемије!!! Аксиос, Аксиос, Аксиос!!!
***
Многе ствари сам видео својим очима,четири године сам провео на теолошком и нагледо се свега и свачега,па кад боље размислим ко све и не заврши теолошки,није ни чудо што имамо стање какво имамо. Вера,поштење,доброта то се нестиче дипломом.
А Оно да је Атанасије свашта причао против Американаца то стоји и против Милошевића,али га још ниједанпут нисам чуо да је критиковао ову жуту власт,предвођену Борисом.Оштар је на језику,зна и да опсује,али ове сада на власти не узима уста,вероватно му се свиђају.
И о поштењу појединих Епископа небих,јер бих упао у тешко искушење,а судија нисам,нити желим да будем.
А да ме боли ово што су урадили Еп.Артемију,боли и то не мало.
Боли ме што се уништава српско национално и духовно биће.Шта ће нам држава у којој нам странци бирају владу,министре,епископе
***
***
Браћо и сестре,
При свим овим догађајим веома је важно нагласити неколико веома контрадикторних ствари и чињеница, које упадају у очи и парају уши. Те чињенице нико у званичним круговима не објављује и оне се покушавају прикрити.
Прво: Било је важно да се јавност припреми на све ово.
У данашње време, свеопште раслабљености и слабе воље и жеље за дубље испитавања сваког догађаја и здравог расуђивања веома је лако манипулисати људима. У том смислу већ дуго времена медији шпекулишу, јер нема никаквих доказе, о нелегалним радњама у Епархији рашко призренској. У томе највише предњаче медији под контролом (а сви су мање више) страних обавештајних служби и домаћих плаћеника.
Србског човека сиромашног, али поштеног најлакше је придобити тако што се борите против лопова, тј. у овом случају „ви“ некога разрешавате функције јер је тај негде нешто „покрао“. Након, првог таласа информација и ширења отрова. Стварне чињенице које би се накнадно и појавиле немају свој ефекат и више нису битне. Србски човек који је због свих својих проблема већ у „нок-ауту“ само површно задржи ту прву припремљену информацију, и на основу ње формира свој став.
Друго: Важно је да неко одради ствар на терену
Атанасије је пензионер и то је пензионисан на своје лично тражење јер није способан (због болести) да води своју епархију. Међутим, гле чуда напрасно оздрави кад је требало да администрира другим епархијама СПЦ (жичка, рашко призренска).
Веома чуди то како се и зашто журило СА Синоду и Атанасију да што пре упадну у службене просторије Епархије рашко призренске. Буквално 15 минута након објаве СА Синода о његовом наименовању за админстратора ЕРП, Атанасије је са својим „асистентима“ ушао у Грачаницу иако је по одлуци Синода примопредаја требала да буде у недељу. Дакле шта је пензионисани епископ Атанасије већ у суботу преподне радио у Грачаници?
Даље тако хитра појава пензионисаног епископа Атанасија у Грачаници може значити само две ствари; или је пензионисани епископ Атанасије од Београда до Косова летео авионом или хеликоптером, а за то треба сагласност међународних окупаторских снага или је већ био доле, што ће рећи да се за одлуку СА Синода знало унапред.
Пензионисани епископ Атанасије је упао у све службене просторије ЕРП, сем келије епископа Артемија, дакле канцеларије са администрацијом и благајном су биле без примопредаје узурпиране. Брат брату не упада у његове просторије нити у његов дом без њега и без његове сагласности. То браће не чине, али ето „брат“ пензионисани епископ Атанасије чини.
Даље, ако се врши примопредај било предузећа, било школе, или било које друге установе основни је ред, а и закон налаже да се примопредаја изврши уз присуство претходника, односно онога који је био надлежан за период пре преузимања институције. То је у овом случају избегнуто.
И ко сад може реће и да нешто од докуметације није склоњено или да нешто друго није подметнуто. Ко, господо? Нико. Једноставно гледајући у овој напаћеној Србији како се они на власти разрачунавају са политички противницима и неједномишњеницима где прво подметну и накалеме све и свашта, стрпају их три-четири месеца у истражни затвор, а после се ти брани… И шта би онда чудило ако се отац Симеон Виловски склонио. Он то сигурно није учнио без благослова свога духовника.
Треће : Безакоње
Приликом доласка у Грачаницу владика Артемије проналази да су све келије проваљене. Владика Артемије је изолован. За све оне који у то не верују најбоље је погледати снимак који се појавио на РТС кад монаси ЕРП питају дечанске монахе, да виде свога владику. При томе траже или да се позове владика Артемија да изађе напоље из Грачанице и да им се обрати или да они прођу у Грачаницу да га виде. Дечански монаси, то одбијају и по своме већ опробаном рецепту узвараћају силом. Све се ово истинито и лепо види на снимку који је објавио РТС. На жалост овај снимак не обухвата део кад и окупациона војска шведског батаљона помаже „дечанцима“ да опструишу улазак србских монаха ЕРП у Грачаницу.
Круна свега: Ко то брани србским монасима да уђу у свој србски манастир?
Зашто неко брани србским монасима да уђу у србски манастир и да виде србског епископа?
Шта неко хоће да сакрије, кад примењује комунистичке методе забране уласка у манастире?
Индикативено је то што се на капији манастира Грачанице види велики број цивила! Цивила који бране србским монасима ЕРП да уђу у србски манастир? Ко су ти цивили који бране србским монасима да уђу у србски манастир и за кога они раде? Са чијим благословом?
У свим овим одлукама, дешавањима очито је да нема трунке ни љубави, ни људскости, ни смирења, ни закона.
Бранити србским монасима и мирјанима Србима да уђу у србски манстир, ко то може радити и у чијем је то интересу!?
То је чиста сила, а свакој сили дође крај, пре или касније!!!
***
Мени постављање администратора који од првог дана износи увреде, осуде и пресуде једноставно не делује као добронамерни покушај да се проблеми реше.
Чини ми се да они тек почињу да се стварају…
Ако се погледа ситуација у Жичкој епархији и какве су се ствари тамо догађале то баш и није нека препорука за избор одговарајуће личности за ситуацију у којој се налази Рашко-Призренска Епархија.
Пошто су медији пуни вести о насилном покушају монаха да уђу у Грачаницу, морам да поставим питање:
Да ли је вл.Артемију дозвољен контакт са верницима и да ли постоји одлука СА Синода о забрани уласка у Грачаницу?
***
По плодовима њиховим познаћете их (Мт 7, 16; 7, 20).
***
Овде је реч о политичкој чистки и то таквој каква је достојна поређења Титиних времена.
ДС је, чини се, пронашла неку заједничку формулу са страним непријатељима како да они узму Космет а да изгледа да га ми никако нисмо дали (али виша сила, шта да се ради!) и сад у остварењу тог плана смета владика Артемије. Смета већ дуже време и свашта су покушали да га смене али није успело.
Зато сад отворено насиље према њему.
***
А коме није мрско нека само испрати “ новију историју „, писања, нагињања, “ брањења владика, Синода и Цркве “ од стране неких учесника на овом форуму од почетка и биће му све јасно да јасније не може бити…
Више ми се огадише ови на форуму што све они имају неко Богом дано право да бране и Синод и државу и владике и председнике и сваку врсту власти ма била она световна јал’ духовна, ето баш нашли да их бране од мене и оних Срба који се овде осећају данас баш као ја… Бране и то све уз неко љигаво кревељење и намигивање… Ал’ све они бране, ал’ онда једног нападају, па опет све редом бране, те мир, те слога, те браћа, те вако, те нако, па онда ај’ опет по једној страни ошини…
Мука гледати…
***
‘Псеудозилоти“ и “псеудомонаси“ дође му нешто као кад другосрбијанци викну “клерофашисти“ и “националисти“.
Не знам зашто али некако ми слична реторика.
Не могу да се отмем утиску да долазе из исте кухиње.
***
Владика Артемије, и „побуњено монаштво“, како га назва куратор, никако да дође до речи и мени се ово све мање свиђа.
Ја сам написао један кометар у Политици у којој сам и њима скренуо пажњу да стално дају простор само једној страни. И неће да објаве тај коментар. а објављују све што је против Артемија.
Политика почиње да подсећа на најбоља времена из Одјека и реаговања, која су сами новинари писали.
Овде се ради о политичком линчу, и то преко медија!
Куратор сад каже како су они још 2005. рекли да се фонд за народне кухиње на Космету користи за приватни луксуз!
Пази, молим те! А коме су они то рекли? И шта су чекали 5 година?
Ако се то покаже истинито, поред оптужбе за ове што су злоупотребили фонд за гладне подићи оптужбу и против ових што кажу да су знали за то одавно. Ако су знали били су дужни да пријаве органима гоњења. Како то нису учинили, криви су за саучесништво.
Мислим да брука овде постаје све већа и већа.
***
Дивим се поверењу које поједина братија гаји, како сами кажу, ”према Синоду сопствене цркве” (цитат по сећању). Та братија би у доба потписивања флорентинске уније прешли у унијате, јер је највиша инстанца цариградске патријаршије пристала на унију (а истовремено би се клели како и светог Марка поштују). Та братија би у доба светог Максима Исповедника прешла у монотелите, јер је и црквени врх тако поступио. И тако даље…
Хвала Богу, након последњих догађаја, и слепцу је јасно ко је ко у нашој Цркви. Господ рече: ”По делима ћете их познати”, и заиста, по делима их и познајемо. Ниједан честит православни Србин не би ставио свој потпис испод потписа портпарола Сабора, на саопштење поводом посете зликовца Бајдена.
***
…. Господ Исус Христос је рекао „по плодовима њиховим познате ће их“, а мислим да свако ко искрено жели да види истину и има храбрости да напусти лагодан пут угађања себи и компромиса са савешћу, може да види како су се показали ученици Аве Јустина. Знамо да је Ава био врсни познавалац литургије и да сам није ништа мењао нити му је падало на памет да ишта промени. Ако се не варам он је папу назвао архијеретиком, он у својој беседи ГРМИ „Ко сте ви да прекрајате науку Христову и да било шта мењате у Цркви“
Ко је ишао на разговоре са папом, ко заједно служи са католицима и осталим јеретицима, ко уводи новотарије у Цркву, а ко храбро остаје на бранику вере и нације не мењавши ништа ни за јоту. Да ли се сви ученици Аве Јустина придржавају његових поука или то само епископ Артемије чини? И гледај брате парадокса, управо онај који је остао веран до краја свом учитељу и Господу Исусу Христу најмање помиње да је ученик преподобног Аве, а баш онај који „реформише“ литургију на сва уста говори да је он ученик.
***
. Једна од девијација екумениста, (која потврђује страшне речи светог Јустина да је екуменизам СВЕЈЕРЕС), је и невероватна нетрпељивост према браћи по вери, којима су екуменисти у стању да упуте напогрдније речи и да напишу томове књига о њиховим гресима. Та нетрпељивост је сразмерна ”љубави” коју гаје према свима осталима – Бајденима, папама, секташима, јеретицима, и осталим ”људима добре воље”.
***
Мало је дегутантно ово свеопште згражавање као да се ово десило први пут.Пре више од годину дана су управо дечански монаси и то неколико њих претукли секретара Виловског и то у заседи на превару. Поново су једна страна у тучи дечански монаси. На који начин су прошли пут кажњени? Ко је одговоран што им је туча прешла у навику?
***
Неколико недоумица је потребно разјаснити. Те недоумице су: 1. Како то да се за о. Симеоном (Виловским) и г. Предрагом Суботичиким покреће кривични поступак, а против владике Артемија канонски правни? 2. Како то да је у случају владике Пахомија Црква чекала одлуку грађанских власти (није покренула какнонско правни поступак), а у случају владике Артемија чини обрнуто? Шта је са доказаном проневером директора Патријаршије о. Луке Новаковића? Какав је поступак покренут против њега, канонско правни или кривични? Да ли ће се ствари истерати на чистац и Српска Православна Црква зауставити корупцију у својим редовима или ће и даље наставити да тоне? Наредних неколико месеци ће нам дати јасније одговоре
***
Раскол је већ почео, и то, да будемо сасвим јасни, одлукама пет владика у Синоду. Исте те владике могле су да отворе питање рашке епархије на Сабору, који је по Уставу Цркве надлежан да смени епископа, али оне то нису учиниле, него су ћутале, док се Сабор није разишао. Разлог је једноставан: петорица архијереја који тренутно чине Синод, изгледа, немају већину у Сабору. Дечански монаси и њихов игуман већ годинама нису у послушању свом надлежном епископу, што је основни принцип организације цркве, а Синод, углавном у истом овом саставу, их у томе подржава и подрива епископа. Због свега реченог, цела ова ситуација је изразито сумњива. Изјаве владике Атанасија, којима он људе који покушавају да разумеју Устав Цркве назива „незналицама“ део су његовог познатог осорног манира у понашању. Овога пута, међутим, то је осорност у изазивању раскола. Владика Артемије ћути, а владика Атанасије грми по медијима. За то време, поштовање народа према јерархији нестаје
***
Владика браничевски Игњатије Мидић ради шта хоће и како хоће у својој епархији. Баш би било лепо да и њега неко стави мало на тапет и приупита га за финансијско пословање и антицрквено деловање.
***
Pо чл. 111 Устава СПЦ „Епархијског архијереја може Свети Архијерејски Сабор са управе уклонити само по канонској осуди, или га разрешити по доказаној немоћи“. Bл. Артемија може уклонити или разрешити САБОР, а не Синод, и то само из два наведена разлога. Синод епископу суди у првом степену, а Сабор у другом степену, и тек после тога Сабор може разрешити епископа управљања епархијом. Овде то није случај, јер је Синод тек ПОКРЕНУО поступак, одлука о његовој канонској кривици још није донета ни у првом ни у другом степену, па вл. Артемије није ни могао бити разрешен управљања епархијом. Поготову није могао да га разреши Синод, јер је то надлежност Сабора. А не постоји ни доказана немоћ, па ни по том основу вл. Артемије не би могао бити разрешен управљања својом епархијом, а на њу постављен администратор.
***
Монахократија у ЕРП-ој заиста је уведена доласком „администратора“,то је ваљда свима јасно ако ни по чему другом а оно бар по броју чланака у штампи у којима се преносе изјаве само једне стране! На жалост ,чак и коментари који не подржавају ту страну, не објављују се!Али овај народ подцењују ти и такви који дозвољавају себи да верујуће људе на КиМ називају „зилотима“само зато што нису вољни да се клањају „администратору“,арогантном и својевољном до те мере да одбацује литургијско службовање по олукама Сабора! И мало ли је што је посклањао целивајуће иконе по захумско-херцеговачкој епархији, те је сада то исто почео и у ЕРП.Јадан ли је „администратор“ којег од монаха чува страна војска и људи кратко подшишаних коса!Сваком здраво-разумном човеку јасно је ко је ко у овој жалосној причи!Од кога крију праву истину преузимањем сајта ЕРП,и мисле ли да се истина може сакрити!? Једва чекам пролећни Сабор…
***
braco Srbi, zar ste zaboravili sta je bilo pre par godina.
Jerusalimska patrijarsija je izabrala Patriajrha Irineja.
Posto se patrijarh drzao pravoslavno, i kontra ostalih grckh Patrijarsija(carigradska, atinska, antiohijska), patrijaraha su smenili,i pravo na crkveni sud,uz obrazlozenje da mu je neki njegov -cuj sada ovo, arhimandrit, prodao neku parcelu jevrejima u Jerusalimu.. dok se nije okrenuo oni su postavili novog patrijarha. Ovaj je brzometno rascinjen, a novi patrijarh Teofilo III je posle dve godine poceo da rasprodaje zemlju jevrejskim biznismenima i niko da podigne glas, jer je novi patrijarh novotarac ekumenista!
Ustaljena praksa!
samo da jos nadju taj manastir sto je Simeon gradio u Grckoj.
iako znaju dobro da je Simeon arhimandrit, diplomirao ekonomiju i teologiju i on je na post diplomskim studijama u Atini.Znaci potencijalni vladika…zato pod hitno ga treba diskfalifikovati, i spreciti da takav antiekumenista bude vladika ikada.
***
Само да нагласим, да је на тај фамозни „Меморандум о обнови“ из 2006. године, провобитно ставио потпис и патријарх Павле на наговор Иринеја Бачког и Амфилохија, али га је после два дана повукао након што је увидео његову штетност (http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=5745), а што су екуменисти наравно игнорисали па тако данас често чујемо од њих (или читамо у јавном гласилу Синода СПЦ, Blic-u) да је чак патријарх Павле потписао тај Меморандум којем се противи годинама, ето тај неки, в.Артемије.
И да се не заборави тужба в.Артемија против НАТО земаља чији војници нису сачували (а били су дужни да бране) манастире и цркве у мартовском погрому 2004. Ту тужбу су после неког времена насилно поништили екуменисти Амфилохије, Атанасије и Иринеј Бачки и од тада креће њихов отворени сукоб са в.Артемијем. Овде можете видети званични извештај в.Артемија у вези подизања и насилног обарања његове тужбе против НАТО земаља: http://borbazaveru.info/content/view/1807/47/
И зашто Синод не приморава администратора Атанасија да се пресели у владичански двор у Призрену, као што су приморавали в.Артемија? Да ли ико од екумениста коментатора може да да одговор на ово питање?
ПОГЛЕД ИЗ РУСИЈЕ
ПОГЛЕД ИЗ РУСИЈЕ: ШТА ЈЕ СТАЈАЛО ИЗА ХАЈКЕ НА ЕПИСКОПА АРТЕМИЈА
До сада незабележена кампања за оцрњивање владике Артемија и његових помоћника, подржана у водећим (прозападним) српским медијима, минира репутацију Цркве у српском друштву
Синод Српске православне цркве (СПЦ) је 13. фебруара епископу рашко-призренском и косово-метохијском Артемију (Радосављевићу) ускратио управљање епархијом. За епархијалног администратора постављен је Атанасије (Јевтић), бивши епископ захумско-херцеговачки. Ово прво озбиљно кадровско решење за време новог српског Патријарха Иринеја (Гавриловића) не може проћи без дугорочних унутарцрквених и политичких последица.
Епископ Артемије један је од најпознатијих архијереја СПЦ. Он је руководио рашко-призренском епархијом СПЦ од 1991. године, заменивши на тој дужности недавно преминулог српског Патријарха Павла. Њему је припало тешко бреме – ескалација косовске кризе 1990-их, војна кампања НАТО и окупација покрајине 1999. године, постепено претварање Косова и Метохије у албанску државу у 2000-им. Током свих тих година владика Артемије био је једна од кључних фигура српске заједнице Косова, неуморно бранећи интересе своје пастве на локалном и међународном нивоу.
Он се залагао против косовске политике владе Слободана Милошевића и у више наврата састајао се са албанским лидерима и представницима Запада. То је одиграло своју улогу после окупације НАТО Косова у лето 1999. године.
Српски чиновници напустили су покрајину заједно са одлазећом армијом, али православно свештенство на челу са епископом Артемијем остало је на Косову. Као и у време турске владавине, Црква се нашла у улози јединог заштитника косовских Срба. Мисија УН и команда КФОР признавали су владици Артемију статус истакнутог представника српске заједнице, што му је омогућило да се стално бори и за локалне интересе своје пастве: помоћ у обезбеђењу стране мировних снага, организација допремања хуманитарне помоћи, посета излованим српским енклавама, стварање система народних кухиња у енклавама, редово прикупљање и допремање помоћи из Србије и српске дијаспоре, скретање пажње на случајеве прогона иза којих су стајали Албанци). Борио се и за политичке интересе: на међународној арени епископ се активно залагао против одвајања Косова од Србије.
У јеку дискусија о Ахтисаријевом плану 2006. године епископ је средствима епархије предузео широку међународну ПР кампању за заштиту целовитости Србије. Ангажована је америчка лобистичка фирма а сам архијереј је интензивно наступао на разним трибинама – од Конгреса САД и европских структура у Бриселу до Јужноафричке Републике, захтевајући да се интереси Срба узму у обзир. Исто тако је активно деловао у Србији залажући се у Београду за реалну, а не декларативну заштиту интереса својих сународника на Косову.
ОЗБИЉНА СМЕТЊА Делатност епископа у 2006. години у значајној је мери пореметила реализацију Ахтисаријевог плана тако што је спречена пасивна позиција српског руководства. Касније је званични Београд следио пример одважног архијереја и развио међународну агитацију у циљу подршке својих права на Косову.
До краја 2000. године епископ Артемије је постао озбиљна сметња међународним структурама, које су прекрајале Балкан. Инволвирани у косовски процес западни дипломате и политичари стално су изражавали незадовољство због „радикализма“ епископа, који нипошто није желео да јавно одобри њихово деловање у покрајини. Остале лидере косовских Срба увек је било могуће оптужити за нелегитимитет, али права Српске цркве била су званично призната и у УН и у другим међународним структурама. Незадовољство Запада постепено се почело допуњавати и иритираношћу актуелних власти Београда. Владика Артемије је присно сарађивао са пређашњом владом Војислава Коштунице, отворено га подржавши на изборима 2008. године. Касније је редовно оптуживао администрацију председника Бориса Тадића за неактивност на косовском правцу.
Епископ је указивао да је дужност државе да примени сва средства укључујући и силу у циљу заштите целовитости земље и безбедности суграђана. Шеф епархије је редовно јавно осуђивао сваки уступак Београда структурама међународног присуства на Косову. И ускоро су нове власти почеле да узвраћају Артемију. Приликом путовања на Косово председник Тадић га је демонстративно игнорисао. Посећивао је манастире покрајине не обавештавајући о томе руководећег архијереја. Ни епископ са своје стране није пропуштао прилику да отворено прекори шефа државе за кршење правила пристојности.
Средином 2009. године у београдске медије процуриле су вести о томе како се прекомерно троше и злоупотребљавају средства која држава издваја за подршку косовској епархији (месечни расходи владике достизали су 1.500 евра). Уље на ватру додала је посета потпредседника САД Џозефа Бајдена Београду у мају 2009. године. Власти Србије су тој посети придавале огроман значај, а јогунасти епископ није јавно благословио посету Бајдена чувеном манастиру Дечани. А владика то није учинио зато што је Бајден био један од главних проповедника бомбардовања 1999. године и што припада активним покровитељима косовске политике САД. Влада је морала хитно да прибегне помоћи Синода СПЦ, који је „у име хришћанске љубави и гостопримства“ укинуо одлуку владике Артемија и позвао Бајдена да посети православну светињу.
Епископ Артемије је 4. фебруара 2010. године био међу организаторима Сабора косовских Срба у Митровици, који је сазван у вези са претњама Приштине да ће извршити „реинтеграцију севера“. У резолуцији Сабора је истакнуто „да је данас Косово много даље од Србије него пре доласка актуелних власти. (…) Косово и Метохија се постепено, али доследно, приноси као жртва евроатлантским интеграцијама. За власт у Београду настао је последњи тренутак да промене политику и заиста заштити Косово“.
СИНОД ВС. АРТЕМИЈЕ Међу члановима Синода СПЦ такође је расло незадовољство косовским епископом, који је ометао одржавање непомућених односа са међународним структурама. После албанског погрома 17. марта 2004. године, епископ Артемије је поднео тужбу Међународном суду против западних држава, чија је војска допустила талас насиља и разарања. На Западу је то изазвало љутњу и Синод је затражио од епископа да опозове тужбу. Истовремено, он је упорно одбијао да потпише Меморандум о обнављању порушених храмова са Саветом Европе и са прелазним косовским властима. Епископ је стално изјављивао о недопустивости да се „рушитељима поверава обнављање светиња“, тојест, да се не допусти ангажовање албанских компанија на обнови светиња. Епископ је захтевао да се обави професионална рестаурација уз ангажовање српских и иностраних стручњака. Међутим, 2005. године Меморандум је потписао Патријарх Павле, али су радови на обнови најчешће обављани нестручно и непажљиво, због чега и сам пројекат није донео очекивано смањење напетости у покрајини.
Ситуација се поновила када је владика Артемије одбио да прими обновљене објекте и објавио критички извештај о ниском квалитету радова. Покушаји да се од њега добије пристанак нису успели, па је у име СПЦ документ о пријему низа објеката потписао епископ нишки Иринеј (Гавриловић), који је у јануару 2010. године постао нови српски Патријарх.
Многе су иритирали и богословски погледи епископа. Ученик истакнутог српског богослова преподобног Јустина (Поповића), владика Артемије наставља његову традицију старог светоочинског православља. Он се доследно залаже против екуменизма, осуђује модернистичке струје у савременом српском епископату и увођење богослужбених измена. Монаштво рашко-призренске епархије постало је један од бастиона светоочинске вере у СПЦ. Артемијеви погледи неизбежно су се сукобљавали са погледима епископа модерниста, присталица ширења контаката са инославним, у првом реду са Ватиканом.
Током последњих година иритираност Синода преточила се у плански притисак на непокорног владику. Године 2006. намесник манастира Дечани Теодосије (Шибалић) је произведен у чин епископа и назначен викарним архијерејем рашко-призренске епархије. Постепено се владика Теодосије, који је спроводио политику сарадње са међународним структурама и властима Приштине, претворио у основног сауговарача Синода СПЦ на Косову. Сталним нападима подвргавано је и окружење Артемија, а њега самог су оптужили за непотчињавање одлукама Синода и за финансијске прекршаје.
Синод СПЦ је 5. фебруара у епархију упутио комисију на челу са митрополитом Амфилохијем (Радовићем) и епископом Григоријем (Дурићем) ради провере вођења „финансијско-материјалних послова“. Резултат делатности комисије је оптужба против руководства епархије за финансијско-имовинске прекршаје, поред осталог, у делатности грађевинске фирме коју је основала епархија, затим у систему јавних кухиња и продаји дела црквеног земљишта Албанцима. Последњим је требало да се подрије репутацију борца за Косово иако су средства од уговора утрошена за плаћање у иностранству лобистичке кампање против отцепљења Косова. Епископу Артемију се ставља на терет и одбијање да отпусти свог најближег сарадника, епархијског секретара игумана Симеона (Виловског) и то што га је произвео у чин архимандрита без сагласности Синода. Према извештајима из српске штампе, још у јануару су неки западни дипломате у Београду изражавали наду у могуће „персоналне промене“ у косовској епархији.
ПОЧИЊЕ ИСТРАГА Подршку владики Артемију пружили су 12. фебруара и учесници Српског националног већа Косова и Метохије и Српског националног већа Северног Косова „за целокупни његов рад у последњих десет година на очувању Срба и српске државе на Косову“. Они су оптужили „део међународне заједнице и део званичног Београда за трагање за послушним кадровима у епархији за рушење последњег стуба српске заједнице у покрајини“.
Мало касније, 13. фебруара је Синод СПЦ на основу извештаја комисије одредио званичну истрагу о ситуацији у рашко-призренској епархији и за време њеног трајања суспендовао епископа Артемија са места челника епархије. Руковођење је поверено администратору, за кога је постављен пензионисани епископ Атанасије (Јевтић). На првој конференцији за штампу о резултатима заседања епископ Бачки Иринеј (Буловић) је говорио у веома опрезном тону, пребацивши сву одговорност за прекршаје на окружење владике Артемија.
Именованог за администратора – епископа Атанасија, заједно са митрополитом Амфилохијем и епископом Артемијем су 90-их година називали „Три А“ Српске цркве. Ученици преподобног Јустина (Поповића) тада су заједнички иступали против режима Милошевића и залагали се за препород православља и националних традиција. Међутим, током последњих година позиције и погледи владика Амфилохија и Атанасија су претрпели еволуцију, што је заоштрило и њихове личне односе са старим саборцем. Први кораци епархијског администратора појачали су напетост унутар СПЦ. Епископ Атанасије је заузео епархијски центар у манастиру Грачаница и покушао да спречи улазак у манастир присталица Владике Артемија. Емитовани широм света, кадрови туче монаха поред манастира нанели су несумњиву штету Српској цркви. Ново руководство епархије је деловање претходника подвргло жестокој критици и затворило епархијски сајт. Борба се пренела на Интернет јер се многи српски монаси и верници нису помирили са прогоном владике Артемија.
Лидери Српског националног већа Косова и Метохије добили су право да посете епископа како би му изразили своју подршку. После сусрета, они су изјавили да се сада епископ Артемије фактички налази у кућном притвору у својој келији у Грачаници.
Српске медије запљуснуо је талас иступа против епископа Артемија и његовог окружења. Већ 17. фебруара ухапшен је Предраг Суботички, шеф епархијске грађевинске фирме „Раде Неимар“, који је оптужен за присвајање 300 хиљада евра. Сумњив је и сам „привредни“ карактер оптужбе. Познато је да се пословање многих епархија СПЦ одвија у „сивој зони“ економије, подаље од стриктне пореске евиденције и плаћања преко рачуна. Искључиви положај рашко-призренске епархије, која се налазила под спољном окупацијом и у условима вишегодишње анархије, подразумевао је коришћење одговарајућих механизама и метода, а изненадно „прозрење“ ревизора у таквој ситуацији изгледа веома неискрено. Исто је тако очигледно да је којим случајем владика Артемије био грамзивац, ништа му не би сметало да узме много већа средства ако би прибегао сарадњи са идеолозима отцепљења Косова.
ПРОБЛЕМИ И ПОСЛЕДИЦЕ Прогони храброг архијереја Српске православне цркве већ су изнедрили озбиљне проблеме. Гестови новог патријарха на страни Ватикана, одобрење које је дао за „гоњење владике исповедника“ постепено трансформише још недовољно кохерентно „зилотско“ крило Српске православне цркве у консолидовано удружење које је способно да пружи озбиљан отпор садашњем курсу синодских власти.
До сада незабележена кампања за оцрњивање владике Артемија и његових помоћника, подржана у водећим (прозападним) српским медијима, минира репутацију Цркве у српском друштву. Тежак ударац нанесен је косовским Србима, којима је показао шта чека одлучне борце против отцепљења покрајине. Ограђивање од непоколебљивог епископа може постати за Бориса Тадића пирова победа јер се сада ни једно погоршање положаја Срба не може приписати „неразумном владики“. Без „црквеног радикала“ званични Београд ће бити још неотпорнији на притиске Запада.
Одстрањење и дискредитација епископа Артемија за власт Приштине је драгоцен дар на другу годишњицу „независности“ покрајине. Омрзнут међу Албанцима, Артемије је уклоњен рукама самих Срба, а штаб отпора, каквим је раније била епархија, утонуо је у раздор. Све то треба да помогне косовским Албанцима у остваривању њихових планова о „реинтеграцији“ Северног Косова.
Фонд стратешке културе, Москва
Превод Рајко ДОСКОВИЋ
Прексиноћ на РТС
Прексиноћ на РТС1 у емисији Упитник гостовао је Иринеј епископ бачки где је уз тимску подршку својих сабораца Живојина Ракочевића и Оливера Ивановића, наставио прљаву пропаганду против лика и дела епископа Артемија и његовог монаштва и свештенства који се противе неканонској одлуци Светог Синода.
Водитељка: А сад кажу четири године није слушао владика, и сад башу овом часу кад…
Иринеј Буловић: Не, није слушао мало више. Није слушао откако је владика…
***
Водитељка: …дакле који су сценарији могући? Да ли је могуће да се испостави да канонски није било никаквих грешака владике Артемија? Дакле да се канонски није огрешио? Шта је могући исход?
Иринеј Буловић: То није могуће…
Водитека: То није могуће?
Иринеј Буловић: Да. То није могуће из једног простог разлога, ја сам то већ у ранијим изјавама у име Светог Синода нагласио, да је он толерисао и на известан начин промовисао и подржавао сараднике који његово поверење не заслужују…
Епископ Теодосије о својим проблемима!
Епископ Теодосије о својим проблемима!
Инфо служба епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у време заточеништва епископа Артемија
http://www.eparhija-prizren.info/novo/2010/03/%D1%82%D0%B5%D0%BE/
Удри српске « тврдолинијаше »
Удри српске « тврдолинијаше »
Док је Марти Ахтисари 2. фебруара 2007. године у Београду представљао свој план председнику Србије Борису Тадићу, седео сам поред Владике Артемијa на састанку у канцеларији Високог представника ЕУ Хавијера Солане у Бриселу са једним од кључних аутора тог плана, Соланиним саветником Стефаном Ленеом.
“Али, Владико Артемије, уколико прихватите Ахтисаријев план, имаћете фантастичне повластице: моћи ћете, на пример, да продајете манастирски мед без плаћања пореза!”, уз свој карактеристично саркастичан осмех обратио се Лене свом саговорнику.
“Господине Лене, запамтите ово што ћу Вам сада рећи: ни ја, ни српски народ, никада нећемо прихватити тај план. Ви га можете наметнути, али га ми никада нећемо прихватити!”, узвратио му је Артемије, пре него што је изашао из канцеларије и у холу Савету ЕУ дао интервју Ројтерсу, прву српску реакцију на план који је баш у тим тренуцима био представљен на Андрићевом венцу.
Тих дана сам помогао Артемију да одржи 14 састанака у Савету ЕУ, Европској комисији, Европском парламенту и НАТО-у.
Ахтисари је добио Нобела и милион долара, Лене положај политичког директора у аустријском МСП с којег и даље жари и пали балканском политиком, Хашим Тачи је од краљице Елизабете добио честитку због “изградње правне државе”, Рамуш Харадинај и Агим Чеку уживају у благодетима новца “тешко” зарађеног од продаје хероина, а “најгори криминалци” на Косову и Метохији постадоше Марко Јакшић, Милан Ивановић и Владика Артемије.
Две године касније, у истој тој згради Савета ЕУ – два спрата ниже – присуствовао сам брифингу Питера Фејта, који по одлуци саме ЕУ има (шизофрену?) улогу шефа Међународне цивилне канцеларије (лоби групе за примену Ахтисаријевог плана) и специјалног представника Уније на Косову (ово друго наши медији прећуткују сваки пут када Фејт каже нешто “лоше” по стратегију “и Косово и ЕУ”).
Фејт је на брифингу инсистирао да је главни проблем на Косову « недостатак правне државе » за коју су криви “тврдолинијски Срби” који се бавe “разним незаконитим радњама”. Пре свих је, као проблематичне, истакао “два М” (Марко Јакшић и Милан Ивановић), те је додао да је имао контакте са званичним Београдом, који му је, како је рекао, обећао да ће сарађивати са њим на уклањању “проблематичних” Срба са Косова.
Прошла година је тако протекла у кулминацији хистерије о правном вакуму на северу Косова и о српским “тврдолинијашима” као главној претњи за мир и безбедност на Балкану.
Тако је Ахтисари добио Нобела и милион долара, Лене положај политичког директора у аустријском МСП с којег и даље жари и пали балканском политиком, Хашим Тачи је од краљице Елизабете добио честитку због “изградње правне државе”, Рамуш Харадинај и Агим Чеку уживају у благодетима новца тешко зарађеног од продаје хероина, а “најгори криминалци” на Косову и Метохији постадоше Марко Јакшић, Милан Ивановић и Владика Артемије.
Бело Врело 